14. 10. 2019.

Vikend za nama: Izbori u Austriji, protesti u Moskvi, “mali Šengen” dobra opcija za Zapadni Balkan

Narodna partija (OVP) Sebastijana Kurca je prema prvim, preliminarnim rezultatima osvojila najviše glasova na prevremenim parlamentarnim izborima u Austriji. Prema ovim anketama, Kurcova Narodna partija osvojila je 37,2 odsto glasova na nedeljnim izborima. Na drugom mestu su socijaldemokrate sa 22 odsto osvojenih glasova, a na trećem su nekadašnji koalicioni partneri Narodne partije iz krajnje desnice, Slobodarska stranka, sa 16 odsto glasova, što je za deset procenata manje nego što su osvojili na izborima 2017. godine. Na osnovu 46,4 odsto prebrojanih glasova, OVP je osvojila 37,2 odsto glasova, što je za 5,7 odsto više nego 2017. godine, javlja RTS.

– Oko 20.000 ljudi okupilo se u Moskvi na protestu opozicije koja je pozvala na “oslobađanje političkih zatvorenika”‚ kao i suđenje demonstrantima koji su letos protestovali protiv načina održavanja lokalnih izbora u glavnom gradu Rusije. Policija je saopštila da je  blizu 20.000 ljudi bilo u centru Moskve, dok je nevladina organizacija “White Counter”, specijalizovana za nadgledanje demonstracija, ocenila da ih je bilo oko 23.000. Skup, koji je dobio dozvolu gradskih vlasti, organizovala je opoziciona stranka koju podržava protivnik Kremlja Aleksej Navaljni.

Nekoliko desetina policajaca posmatralo je skup a oko učesnika su bile metalne ograde. U Moskvi su od polovine jula do polovine avgusta bili protesti skoro svake nedelje zbog isključivanja nezavisnih kandidata s lokalnih izbora. Gradske vlasti za većinu tih protesta nisu dale dozvolu za okupljanje zbog čega je privedeno oko 2.700 ljudi, a u nekim slučajevima su se skupovi završavali sukobom sa policijom.

Iako je većina privedenih demonstranata brzo puštena na slobodu, oko 15 je zadržano nekoliko nedelja. Šest demonstranata je osuđeno na kazne od dve do četiri godine zatvora zbog nasilja ili kršenja propisa za održavanje skupova.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je da bi uspostavljanjem “malog Šengena” na Zapadnom Balkanu, kompanije iz regiona dobile veće, zajedničko tržište sa gotovo 20 miliona potrošača, bez barijera i kočnica za više međusobne trgovine i ulaganja, što bi im, kako je naveo, omogućilo da budu produktivnije, konkurentnije, da više proizvode, izvoze, same više investiraju i privuku više stranih investicija.  Izrazio je uverenje da će se toj incijativi vrlo brzo priključiti sve zemlje u regionu, jer je reč o, kako je naveo, otvorenoj platformi u interesu svih zapadnobalkanskih ekonomija.

“Čvršće regionalne integracije, uz unutrašnje reforme, zapadnobalkanskim ekonomijama bi u narednim godinama omogućile preko potreban veći rast, od sedam – osam odsto godišnje, brži od procenjenog prosečnog – 3,7 odsto za ovu i narednu godinu”, naveo je Čadež.

Čadež je kao primer takvog povezivanja naveo zemlje Višegradske grupe, koju čine Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka, i koje danas, kako je rekao, “ne samo zajednički nastupaju u Briselu u ostvarivanju svojih regionalnih interesa, nego su, kroz proces evropskih integracija i kao deo EU, dostigle zavidan nivo ekonomskog razvoja i po nekim parametrima stale rame uz rame sa starim članicama”.

Inicijativu o stvaranju “malog Šengena”, odnosno ukidanju carinskih i drugih barijera u prometu roba i usluga između Srbije, Severne Makedonije i Albanije pokrenuo je ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor: N1

Foto: Youtube/Screenshot/protesti Moskva/arhiva

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *