25. 06. 2019.

Utisci turista koji su posetili Srbiju: Hrana je odlična, rakiju svako da proba, jezik je težak…

Kada neko kaže Beograd mi koji živimo u njemu odmah pomislimo na smor u prevozu, gužvu i kašnjenje. Kopaonik nas više asocira na neki grad nego na planinu gde je čaj preskup. Šabac, čuli smo za čuveni vašar i probleme tamošnje vlasti,  nazivaju ga i “slobodnim gradom”. Jagodina nas asocira na Palmu, Grčku, žirafu, Betovena i predsednika koji građanima deli dve do tri hiljada dinara kao da ih je daje iz svog novčanika. Novi Sad, Exit, ali i spori ljudi (u odnosu na one ubrzane Beograđane).  Uglavnom znamo ovo što sam navela, ali  šta se dešava ako malo dublje pogledamo i obratimo pažnju na sve lepote i prirodna bogatstva naše zemlje? Shvatimo da ono što stvarno imamo, ne umemo da cenimo, i da smo generalno puni predrasuda i da treba da dopunimo svoje znanje.

U poslednjih par godina sve je više kampanja koje nam pokazuju mesta za koja nikada ne bismo rekli da su tu. Čak postoji i deset slika različitih destinacija u Srbiji koje upoređuju sa isto toliko onih u inostranstvu, sličnosti su neverovatne. Ali razlika je u tome što su vam one u inostranstvu oduvek bile životna želja, a za ove, koje su na svega par sati vožnje autom, niste nikada ni čuli.

Tu su i specijaliteti, svaki grad ima neki svoj, jedinstvenog ukusa koji se ne zaboravlja lako. Srpska rakija i domaćini koji se naravno pokažu uvek dostojanstveno i ponosno.

A ljudi koji iz inostranstva dođu kod nas da obiđu određena mesta uvek pitaju gde još da svrate, razgovaraju sa meštanima, probaju specijalitete i u većini slučajeva kući odu oduševljeni. Da li možete da poverujete da je od svih država na svetu nekome Srbija omiljena?

Foto: Yotube/Screenshot

Srbija je bila i destinacija poznatog para blogera „What doesnt suck?“ koji putuju svuda po svetu i objavljuju vodič za svaku destinaciju na kojoj su bili. Na kraju im je bilo žao što su imali samo 24 sata ali su bili oduševljeni stvarima koje mogu da vide, rade, posete, jedu i kupe u Beogradu i ako priznaju da nisu znali ni gde je uopšte Srbija na mapi. Kako su oni videli Srbiju, i gde je “Central park” u Beogradu, pogledajte na ovom linku.

A za naš portal priče o Srbiji nam dolaze iz Francuske,Italije i Moldavije.

Ivan-Moldavija

Ja sam Ivan Luca  iz Moldavije. Počeo sam da putujem od svoje 15. godine, a tokom sedam godina posetio sam 21 zemlјu, i samo u Srbiji sam bio dva puta!

Foto: Privatna arhiva

Pitat ćeš me zašto? Muzika! Stvarno volim nacionalne balkanske zvukove. Prvi put sam to čuo na Evroviziji 2007, iz pesme Molitva Marije Serifović. Zahvalјujući njoj sam se zainteresovao za Srbiju i počeo da učim više o zemlјi, istoriji i kulturi. Onda sam upoznao neke lјude i oni su me impresionirali svojim toplim i prijatelјskim odnosima. Krajem 2017. prvi put sam došao u Beograd. Zaista sam uživao u pogledu sa Kalemegdana i noćnog života u ulici Kneza Mihajla. Takođe sam upoznao neke lјude koji su postali moji prijatelјi i do danas i dalјe održavamo dobre odnose. Jedan deo vaše kulture mi se zaista dopao – gostoprimstvo. Imam prijatelјa Filipa, bio je veoma srećan što sam Moldavac, jer je bio zainteresovan za istoriju i ono što se dešava u Moldaviji. Sledeći put kada sam došao u Beograd Filip je ugostio mene i mog prijatelјa, takođe nam je ispričao mnogo zanimlјivih stvari o životu u Srbiji, šta da posetimo, gde da jedemo… Tokom drugog puta u poseti Srbiji želeo sam da vidim Novi Sad. To je potpuno drugačije od Beograda, rekao bih više evropskog tipa … to je veoma čist grad, osećao sam da život tamo ide polako.  Imamo i zajedničku stvar, i kao što mi i kako vi kažete: “Život je stvoren da se zabavlјa i uživa na maksimumu.” Ovo je najvažniji trenutak za mene. Znamo kako je to proći kroz poteškoće, naše nacije nisu pokvarene kao drugi. Imali smo tešku istoriju, tako da sve što treba da uradimo je da tražimo radost u malim stvarima i da živimo svoj život punim plućima”.

Tomas-Francuska

Foto: Privatna arhiva

Moje ime je Munier Tomas, dolazim iz Bajona. Pre sedam godina sam u Francuskoj na internacionalnom festivalu bio vodič grupi iz Raške. Imao sam veoma lepa sećanja sa ovom grupom i ostao sam u kontaktu sa većinom. Zato sam 2017. odlučio da posetim Rašku i sve njih. U početku sam bio uplašen jer sam prvi put putovao negde skroz sam. Ali čim sam stigao ljudi su bili ljubazni. Ljudi iz Srbije možda deluju hladno ali ako sačekamo malo i upoznamo ih, oni su najdivniji ljudi na svetu. U Srbiji sam ostao mesec dana, bilo mi je prelepo i nisam želeo kući. Imam više slika prirode, nego svojih. Probao sam da naučim jezik, veoma mi se dopao kako zvuči, ali mi je bilo veoma teško. I dalje pokušavam. Sećam se da sam probao neke specijalitete, čak sam bio i na slavi, sve je bilo preukusno. Od svega najviše mi se svidela rakija rakija. To je nešto što svi treba da probaju, verujte mi. Na kraju bih rekao da iako sam bio u mnogim državama po svetu i svim u Evropi i dalje su mi sećanja na Srbiju najdraža.

Rikardo-Italija

Zovem se Rikardo Galdenzi, imam dvadeset godina i dolazim iz Ankone. U maju 2016. godine sam po prvi put došao u Srbiju. Posetio sam Vlasotince kao učesnik razmene srednjoškolske razmene. Tada nisam mogao ni pretpostaviti da će mi ta poseta promeniti život. Dakle, nakon tih nedelju dana, odlučio sam da u Srbiju dođem ponovo, ponovo i ponovo. Prošlog leta sam po peti put bio u Srbiji. Tada sam ostao pune tri nedelje. Siguran sam da ću veoma brzo doći opet u posetu ovoj divnoj zemlji. Volim sve što se tiče Srbije: prirodu, hranu, piće (baš često sam čuo i osetio šta znači “živeli”). Ono što mi se najviše dopada su ljudi koji žive ovde. Veoma su drugačiji od većine mojih sunarodnika koje poznajem u Italiji. Srbi su tako gostoprimljivi i uvek doprinesu da se osećam kao kod svoje kuće. Mogu slobodno reći da mi je Srbija postala drugi dom, a ljude ovde osećam kao svoju braću. Svaka poseta je bila prelepa i na svoj način posebna. Drugi put sam došao u Srbiju i Vlasotince krajem 2016. i početkom 2017. godine. Tada sam po prvi put Novu godinu dočekao u Srbiji, i to u kafani sa mojim prijateljima. Moja poseta Srbiji se završila sa Božićem. Nakon te posete sam napisao sledeću priču:

Foto: Privatna arhiva

“Svi mi imamo mesto gde se osećamo kao da tu pripadamo, kao da naše srce oseća da je to mesto bilo tu i samo čekalo na naš dolazak. I na takvo mesto uvek osećamo potrebu da se vratimo, tamo gde bez obzira što je najhladnije u odnosu na ostala mesta gde si bio, ipak ne možeš naći bolje mesto gde ćeš se osećati toplije, sigurnije i bezbednije, u zagrljaju kakav samo grad kao što je ovaj i zemlja poput Srbije može da pruži. Tamo gde napokon uživaju u malim i običnim stvarima koje magično postaju beskonačno dobre, tamo gde nikog nije briga kako ćeš pokazati svoja osećanja, tamo gde ništa postaje sve. I ja se vraćam promenjen… ovog puta zaista! Naučio sam da ne gledam nazad, da nastavim napred uprkos svim preprekama koje će mi stati na put. Da, budućnost je neizvesna, i put je veoma opasan, ali svete znaj da znam kako da koračam. Ovo je samo doviđenja, vidimo se uskoro”.

Foto/Cover: Pixabay.com/alexsrbija

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *