17. 10. 2019.

Tradicija jednog naroda: Običaji i manifestacije koje čuvaju ljude od zaborava

U ovim modernim, tehnologijom obojenim vremenima, veoma često čovek beži od nekih svojih korena, tradicije, teži da se prilagodi modernim tendencijama i da uhvati korak sa globalnim načinom života. Ipak, širom naše planete, ljudi pokušavaju da sačuvaju i to malo tradicionalnih običaja što je ostalo, da ne zaborave ko su, odakle su… Tako je i na Balkanu, jer ono što je zajedničko za sve narode na ovim prostorima je duboko ukorenjena tradiciji koja je kroz vekove ostala sačuvana do dana današnjeg.

Ona se održava i neguje kroz razne običaje, manifestacije, ne bi li se otrgla od zaborava i na taj način prkosi rubu vremena. Da li ste čuli za „kurentovanje“? Da li vam je poznata „Galička svadba“? Niste? Idemo redom, da vidimo o čemu se radi…

Stolačka tarča

U malom hercegovačkom gradu Stocu već tri godine se održava manifestacija poznata pod nazivom Stolačka tarča. Na ovom srednjovekovnom sajmu na starom gradu Vidoškom iznad Stoca okupi se tada mnogo učesnika – viteških skupina iz okolnih zemalja, ali i mnoštvo turista.

Svake godine krajem maja upriliči se predstava odbrane hercegovog grada u vidu živopisne i uverljive borbe vitezova naoružanih srednjovekovnim kopljima, mačevima i štitovima tarčama, po kojima je manifestacija i dobila ime. Ovi štitovi su u Evropi bili poznati još od 13. veka i koristili su se u borbama i na turninima. Današnji su ukrašeni bogatim ornamentima koji su čest motiv i na stećcima stolačkih nekropola.

Osim toga, ovde se može proživeti i jedan dan u duhu života srednjovekovnog grada. Svako može zaviriti u radionice u kojima se izrađuju strele i mačevi, videti kako se pravilo posuđe od keramike, probati srednjovekovna jela i pića, ali i okušati u viteškim mačevanjima, streličarstvu i renesansnim plesovima minulih vremena.

Galička svadba

Svake godine na Petrovdan, 12. jula, u makedonskom selu Galičnik, ispod planine Bistre, održava se svadba za pamćenje. Uz specifične zvuke zurli i tutnjave i zemlje i neba od bubnjeva i koraka jednog od najlepšeg i najtežeg makedonskog kola “teškoto”, mnogobrojnim turistima i zaljubljenicima u starinske običaje priređuje se manifestacija neobične lepote – Galička svadba.

U bogatstvu originalnih svadbarskih običaja i rituala i dan-danas se prati obrazac koji se poštuje još od davnina. Počevši od biranja mladenaca od kojih bar jedan mora biti iz tog kraja, preko najave i otvaranja manifestacije od strane pečalbara pa sve do pesama, igara i poznate galičke nošnje, izrađene filigranski preciznim ukrasima terzija – krojača.

Ovde se mogu videti i starinski običaji: svekrvino kolo, nošenje mlade na vodu, brijanje mladoženje, mešenje hleba i još mnogi drugi koji oslikavaju nakadašnji život Galičnika i čuvaju ga od zaborava. Dok tutnje bubnjevi i zurle obavlja se i svadba u crkvi Svetog Petra i Pavla.

Posebna zanimljivost se odnosi na broj ljudi koji se mogu naći u ovom selu. Preko godine preostalo ih je samo dvoje, dok se na dan Galičke svadbe broj popne na čak pet hiljada turista.

Kurentovanje

Na suprotnom kraju Balkana, na krajnjem obodu Panonske nizije, u dolini Drave, smestio se mali slovenački grad Ptuj. Osim po termama i ukusnom pilećem mesu, poznat je i po jednoj jedinstvenoj manifestaciji koja se od prošle godine nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine – kurentovanju.

U pitanju je tradicionalni običaj za koji se veruje da potiče iz paganskih vremena, U međuvremenu je iz tradicije izrastao u najveći karneval u Sloveniji, koji se održava u prvoj polovini februara. Tada u ptujskim selima grupe kurenta, obučenih u ovčije kože sa životinjskim glavama i rogovima i sa štapovima u rukama, idu od kuće do kuće i teraju đavole. Prema vjerovanju, buka zvona koja oni nose mogu da oteraju zle sile i donesu sreću u kuće koje posete.

Drinska regata

U Srbiji, zemlji šuma i modrih reka, vekovima se stanovništvo snalazilo kako je umelo i znalo. Tako su krajem 19. i početkom 20. veka brzom Drinom suvereno vladali splavari, koji su svakodnevno savlađivali talase ćudljive reke. Oni su sa planine Tare spuštali stoletna debla četinara radi izvoza i iako unosan, bio je to i vrlo opasan posao pogotovo zbog mnogobrojnih vodenica o koje su se splavovi često podbijali.

Stogodišnje splavarenje Drinom prekinuto je izgradnjom hidroelektrane Perućac, a čuveni drinski splavari su morali da napuste brzu reku i svoje zanimanje. U njihovu čast već dve decenije se svake godine od 15. do 20. jula održava Drinska regata. Tada rekom zaplovi nekoliko pravih splavova od tarskih četinara, ali i stotine čamaca i raznoraznih originalnih plovila sa više hiljada regataša.

Prvi dan je takmičarski, kada se na desetine posada spušta vojnim desantnim čamcima od Perućca do Bajine Bašte. Drugog i trećeg dana organizovan je spust od Perućca do ušća reke Rogačice u Drinu. Tako je nastao danas izuzetno posećen jedinstven veliki karneval na vodi.

Sinjska alka

U dalmatinskom gradu Sinju, podno krševite planine Dinare, već dva veka se neguje tradicija stare viteške igre – Sinjske alke. Nastala je kao spomen na na odbranu grada 14. avgusta 1715. godine, kada je sedam stotina Sinjana uspelo da se odupre napadu 60 hiljada vojnika turskih odreda.

Nazvana je po alki, prstenu širokom 13 centimetra, napravljenoj od dva koncentrična međusobno povezana gvozdena obruča, čiji je unutrašnji širok svega 3,5 centimetra. Ona visi na konopcu zategnutom preko ulice na visini 3,32 metra. Jašući na konjima u punom galopu, takmičari gađaju kopljem tako obešenu alku da bi je natakli na njega, tačnije pogodili “u sridu”. Svaki alkar gađa triput, a pobednik je onaj koji je najviše puta kopljem skine sa konopca.

Alkari su odeveni u tradicionalne narodne veoma bogate odore. Sa njima ide pratilac, momak u svečanoj nošnji sinjskih seljaka, a na takmičenje se kreće u mnogobrojnoj paradnoj povorci. Ova hrvatska tradicionalna svečanost početkom avgusta okuplja veliki broj turista iz celog sveta, a od 2010. je na popisu svetske kulturne baštine Uneska.

Festival mimoze

Na crnogorskoj obali svakog februara se zažute mimoze, prvi vesnici proleća i pokazatelj da zima odbrojava svoje dane. Zbog toga su već trideset godina na nekoliko nedelja bokeljski gradovi Herceg Novi, Tivat i Kotor puni šarenila, igara i veselja dok slave Festival mimoze.

Kamene primorske uličice ispune se tada mažoretkinjama, muzikom, grajom dece obučene u najrazličitije kostime i mirisom ribljih specijaliteta. U skoro svakom gradiću Boke ori se poneka fešta. Neke su posvećene cveću, neke vinu, neke likovnoj umetnosti a neke muzici.

Svake godine se u novljanskoj gradskoj luci Škver održava manifestacija suđenja karnevalu za sve loše što se dogodilu gradu Herceg Novom, poznata kao Karnevalska svetkovina . Tako se ovi razigrani dani sve do naredne godine ne zaboravljaju.

Foto: Youtube/Screenshot

Pixabay.com

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *