17. 10. 2019.

Tijago Fehejra, Brazilac u Srbiji: “Svakom svoje selo najtoplije prija, a selo je moje odavde do Rija“

Pre deset godina došao je u Srbiju, kako kaže, zbog ljubavi. Njegov dolazak u našu zemlju promenio mu je život, ne samo što se zaljubio u jednu devojku, već se zaljubio u našu zemlju, naše ljude, kulturu, istoriju, običaje i naravno hranu i piće. Tijago Fehejra (27) pre tačno sedam godina odlučio je da dođe da živi u Srbiji, uspešno je savladao naš jezik dobio je i nagradu za izuzetno znanje srpskog jezika od fonda Branislav Mane Šakić, bavi se turizmom, ima svoju turističku agenciju u Srbiji, a pored toga putem interneta radi na online promociji naše zemlje. U razgovoru za naš portal otkriva nam koji delovi Srbije su ostavili najjači utisak na njega, koliko je imao problema u savladavanju srpskog jezika, šta najviše voli od srpske hrane i pića. Pitali smo ga o srpskim devojkama, ali i o tome šta misli zašto mladi u sve većem broju nakon završenih studija odlaze iz zemlje i šta ima da im poruči.

Koja priča vas je dovela do Srbije i šta je uticalo da se zaljubite u našu zemlju ?

– Ja sam došao u Srbiju pre sedam godina da živim, a prvi put pre deset godina zbog jedne ljubavi. To je bila jedna priča koja je trajala pet godina, završila se, ali ostala je ljubav prema Srbiji. Došao sam prvi put neznajući uopšte šta da očekujem od Srbije, svi su mi rekli da je ovde opasno da su ljudi „divljaci“, ali ja sam ipak došao zbog te ljubavi i potpuno sam se oduševio gostoprimstvom, vašom istorijom, kulturom, hranom, a ono što je najviše uticalo na mene da toliko zavolim Srbiju je to što ste vi imali jako tešku prošlost, ali opet umete u životu da se radujete, umete goste lepo da tretirate, znate da živite i umete to. Prosto mi je bilo mnogo žao kada sam se vratio u Brazil, ljudima je bilo čudno da sam baš ovde bio i kada sam im objašnjavao šta sam sve lepo ovde doživeo nisu mogli da veruju i onda sam se bacio u svoju životnu misiju da promenim imidž Srbije u Brazilu i na svetu.

Foto: Privatna arhiva/Tijago Fehejra

Čime se bavite, da li je to posao koji ste radili i u Brazilu?

– Bavim se turizmom, u Riju sam završio fakultet i dobio prvi posao u školi jezika kao profesor engleskog, pa sam posle prešao u hotel da radim baš u turizmu. Jeste povezan posao, ovde sam otvorio svoju turističku agenciju preko koje dovodim Brazilce i turiste iz celog sveta u našu lepu Srbiju, tako da jeste ista oblast, ali nije baš isti posao jer tamo sam bio u hotelijerstvu, ovde sam u svojoj agenciji, a pored toga vodim i blog Bem-vindo à Sérvia (Dobrodošli u Srbiju) i intenzivno radim na online promociji Srbije u svojoj zemlji.

Šta vas je najviše iznenadilo u temperamentu srpskog naroda i koliko smo slični sa Brazilcima?

– To je ono što ja uvek kažem, Srbi su evropski Brazilci. Ovde nikada nisam doživeo neki kulturni šok jer uvek sam se osetio kao među svojima. Slični smo po gostoprimstvu, vrlo slični po toplom temperamentu i to mi se mnogo sviđa. Naravno da postoji velikih razlika u kulturi i u našoj istoriji, ali nekako smo svi mi gostoprimljivi, srčani, dragi. Ne postoje barijere između ljudi kojih ima u severnoj Evropi ili u nekim drugim ”hladnijim” zemljama.

Foto: Privatna arhiva/Tijago Fehejra

Koja ste sve mesta posetili u Srbiji, imate li neko omiljeno? Zbog čega baš to mesto?

– Dobar deo Srbije sam već obišao ne samo zbog svoje agencije već i zbog udruženja u kom sam angažovan, zove se ”Srbija za mlade”, u kojem često radimo ture po celoj Srbiji, po planinama, gradovima, manifestacijama i zaista sam dosta toga već video. Mnogo volim zapadnu Srbiju zbog prirode, volim da pobegnem iz grada kad god mogu da bih se opustio u prirodi kako bih se bavio sportom, često idem na planinarenja i zato mi je taj kraj nekako najdraži. Mnogo volim i istočnu Srbiju, kraj kod Golupca tamo gde je Dunav najširi, najlepši, kao more je. Vojvodina je izuzetna, najviše volim da jedem u salašima, južna Srbija ima najbolju hranu. Mnogo je teško izabrati najlepši kraj u Srbiji jer je svaki kraj poseban za sebe i zato preporučujem svima da više putuju Srbijom.

Foto: Privatna arhiva/Tijago Fehejra

Koji su najčešći utisci vaših sunarodnika kada dođu u posetu Srbiji, iznenade li se kada čuju da i Beograd ima svog „Neimara“?

– Brazilci koji dođu u Srbiju se uvek lepo iznenade jer kao što sam i ja ni oni ne znaju šta da očekuju, Srbija je potpuno nepoznata zemlja i onda kada dođu i kada je vide i dožive sve što ima ovde da se doživi, ova energija koja postoji i u Beogradu, kao i u svim krajevima Srbije, je neverovatna i oni to osete svaki put i ne mogu da veruju. Kada dođu u Beograd i kada vide onaj autobus 24 koji ide za Neimar oni ne mogu da veruju, pa kažu ”Da li je to moguće, šta je ovo?”, pa im onda ja objašnjavam šta znači reč neimar na srpskom, da je to i kraj u Beogradu i oni se zaista uvek lepo iznenade.

Foto: Privatna arhiva/Tijago Fehejra

Tečno pričate srpski, šta je u učenju našeg jezika bila najveća prepreka ? Da li i danas imate neke poteškoće u govoru, koje reči vam zadaju problem?

– Nije bilo lako učiti srpski jezik, to je možda bio jedan od najvećih izazova u mom životu. Kada sam tek počeo da učim ne bih rekao uopšte da bih ikada mogao ovako baš da pričam, da ljudi uopšte ne mogu da kapiraju da sam iz Brazila, oni misle da sam Crnogorac ili Bosanac. Jako sam ponosan, a posebno jer sam dobio nagradu zbog izuzetnog znanja srpskog jezika od fonda Branislav Mane Šakić, mnogo mnogo sam ponosan na to. Srpski je zbog padeža strancima mnogo težak jezik za učenje, ja sam bio malo istraumiran kada sam naišao na te reči bez samoglasnika, kao što su ”Vrh, trn, brz, čvrst”, sve su to reči koje su me jako istraumirale, ali najgore je i to što vi menjate i imena pa recimo kažete ako se ja  zovem Tijago, a sad kako vi to menjate kada kažete ” bez Tijaga” ili ”sa Tijagom”, e to mi u početku uopšte nije bilo jasno, danas sve ide dobro, ponosan sam što mogu da govorim sve reči kako treba, čini mi se.

Našao sam jedan interesantan podatak, a to je da u početku niste mogli da se naviknete na kupus. Da li jedete sarmu? Kako vam se dopada srpska kuhinja (omiljeno jelo) i šta volite da popijete?

– To je mnogo interesantno i meni je bilo interesantno kada sam došao u Srbiju i vidim na stolu sarme. Ja rekoh ”Šta je ovo, pored sarme još i kupus salata?”. Ovo se u Brazilu nikada ne jede i stvarno mi je bilo jako teško da se naviknem, ali vremenom stvarno sam zavoleo sarme, svadbarski kupus i kupus salate, kupus  na seljački način, sve živo sam zavoleo. Mnogo mi se sviđa srpska kuhinja od samog početka, ali na početku mi je prva ljubav bila pljeskavica, ćevapi, a danas mi je glavna ljubav što se tiče hrane jagnjetina ispod sača, zapravo bilo šta ispod sača ne može da bude loše. Ne mogu da živim bez kajmaka, ajvara, ali samo domaće, ništa kupovno. Ono što najviše volim da popijem nisu rakije, iako ih pijem i uživam u njima, najviše volim srpska vina. Srpska zemlja ima toliko lepih vinarija da je to neverovatno, da li na Fruškoj Gori, na Paliću, Župa, sve neverovatni vinski krajevi koje obožavam. Srpska vina su ”prva liga”.

Foto: Privatna arhiva/Tijago Fehejra

Brazilci i Srbi su veseo narod, vole muziku. Je l’ slušatu srpsku muziku, koga od izvođača, omiljena pesma? 

– Naravno da slušam srpsku muziku, da nije bilo srpske muzike, a pogotovo kafanske, ne bih naučio ovako dobro da pričam srpski jezik (smeje se). Da nije bilo Miroslava Ilića, Tome Zdravkovića, Tozovca, Šabana Šaulića. Volim tu vrstu muzike, volim te stare fine pesme. Mnogo volim od Miroslava Ilića pesmu “Šumadija”, napravio sam čak i svoju verziju te pesme, a ide ovako: “Svakom svoje selo najtoplije prija, a selo je moje odavde do Rija “.

Šta radite u slobodno vreme?

– Vrlo retko sam slobodan, puno radim zaista, a ono što radim je ono što volim. Ja verujem da je moj posao prilika da svaki dan ispunjavam svoju životnu misiju, da promovišem Srbiju, da dovodim ljude ovde i da menjam način na koji stranci doživljavaju Srbiju, ne samo stranci već i sami Srbi. Često kada sam slobodan ipak nešto radim, ali kada sam skroz slobodan najviše volim da se bavim nekim sportom, da sam negde u prirodi, sa svojom lepšom polovinom, sa svojim dragim prijateljima, sa ljudima koji su meni bliski, sa porodicom, jer su to ipak bitni trenuci, život brzo prođe, moramo zaista da napravimo vreme za drage ljude, da se opustimo, da se odmorimo. Ja sve vreme težim tome da manje radim, da nadjem balans između poslovnog i privatnog života.

Foto: Privatna arhiva/Tijago Fehejra

Mladi u sve većem broju žele da završe fakultet u Srbiji i da odu. Vi ste došli u Srbiju. Šta mislite, zašto je to tako? Šta biste poručili tim mladim ljudima?

– Ja znam da Srbija nije savršena zemlja, znam da ovde ima puno toga što nevalja, puno korupcije, kriminala i svega, ali nigde nije savršeno. U Brazilu ima puno problema, ceo svet ima problema, a prosto je lakše verovati da je lepše negde drugde nego u zemlji gde ste trenutno. Teži put je misliti da možemo nešto da promenimo, verovati u to i zaista učiniti nešto da bude bolje svima, a to je ono što ja pokušavam da radim ovde. Kroz svoj posao se trudim da učim da bude bolje, ne samo meni već i celoj zajednici, celoj Srbiji i regionu. Ubeđen sam da bi svi pametni mladi ljudi u ovoj zemlji mogli da učine ozbiljnu promenu ukoliko to budu hteli, ukoliko se dovoljno potrude za to. Ja sam srećan što ne radim svoj posao sam, što sam ovde našao veliki broj mladih koji veruju u svoju zemlju i koji se svaki dan trude da ovde bude bolje.

Brazil je zemlja fudbala. Za koga navijate? Šta mislite o našim fudbalerima?

– To je odlično pitanje, ali ne za mene jer ja sam jedini Brazilac koji ne igra fudbal, ne prati fudbal uopšte. To je vrlo specifično o meni, odrastao sam u zemlji fudbala i zaista tamo svi pričaju svaki dan sve vreme o fudbalu, svi su ludi za fudbalom, igraju ga sve vreme kada god mogu i zaista je tako i zato je Brazil zemlja fudbala, svi žive za to. Ja sam drugačiji, sportski sam čovek, ali ne za fudbal, ja igram košarku uvek sam je više voleo igrati. Inače i trčim i plivam, idem na planinarenja, sve živo radim sve fudbala. O vašim fudbalerima ne znam šta bih rekao osim da se nadam, pošto ceo narod ovde voli fudbal i znate čak bolje nego ja o brazilskom fudbalu, da će i vaši fudbaleri doći do boljeg nivoa jer mi se čini da za toliko ljubavi koje dajete fudbalu, fudbal vam ne vraća baš na nivo koji bi trebao.

Foto: Privatna arhiva/Tijago Fehejra

Muškarci u Srbiji uglavnom maštaju o devojkama iz Brazila. Brazilac u Srbiji, vi, maštate o nekoj devojci iz Srbije ili nema potrebe za tim?

– Uvek kada god se priča o Brazilu, odmah je prva asocijacija na žene, plažu, karneval. Zaista kao da ljudi ovde maštaju o Brazilkama da su sve savršene, sve najlepše, i zaista imamo lepe devojke, lepe žene u Brazilu, ali ono što ja kažem Srbima je da je procenat lepih žena u Srbiji mnogo veći nego procenat lepih žena u Brazilu. Srbija je mala zemlja manje ima ljudi, ali nekako češće se viđaju vrlo lepe devojke. Ja ne bih o tome dalje komentarisao, ja već imam svoju verenicu, dogodine treba da se oženim, a ono što još mogu reći je da svi Brazilci koji dođu ovde da se oduševe devojkama, kao da su sve manekenke.

Foto/Cover: Privatna arhiva

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *