09. 04. 2020.

Tenzije zbog Zakona o slobodi vjeroispovesti štetne po mir i saradnju na Zapadnom Balkanu

Zakon o slobodi vjeroispovesti koji je usvojila Vlada Crne Gore, a stupio je na snagu u toj državi početkom ove godine, izazvao je ozbiljno negodovanje kod srpskog naroda. Iznet je niz teških optužbi, sumnji, zabrinutosti da se zakonom želi oteti imovina Srpske Pravoslavne Crkve, kao i sama srpska kulturna baština. Svakako određene zakonske odredbe su sporne, uvek kod ovakvih stvari postoji bojazan i nešto “zavereničko”.  Svakako, smatram da je samo donošenje Zakona trebalo da prati jedna sveobuhvatnija kampanja kao i intenzivniji dijalog. Ovo baštinim u činjenici da je Crna Gora na jednom sigurnom evro-atlantskom kursu, i da ne treba da dozvoljava da se oglušuje na preporuke Venecijanske komisije.

Bez toga da ulazim u meritornu suštinu samog zakona i nacionalno-religijskih identiteta, osvrnuću se na nešto drugo što mi je zapalo za oko. To je upravo fenomen lažnih vesti, propaganda, zamene teza i podsticanje neprijateljstava. Nemoguće je oteti se mišlju da  određeni nebalkanski faktori, nastoje da zloupotrebe povod kako bi svoj uticaj dodatno ojačali u regionu koji je posvećen evro-atlantskim integracijama, to je više  nego očigledno . Namera da se ovaj sporni zakon iskoristi u cilju antagonizacije na Balkanu takođe je jasna. Kako ovo sve nije slučajno, pokazuje priprema koja je počela još u aprilu 2019. godine, organizacijom raznih tribina, tribine su se bavile više mitovima nego realnostima, podelama i temama iz 19. veka, negiranjem nacionalnog identiteta koji je na referendumu određen, iako je Crna Gora nezavisna država. Sve su to ispričane priče, koje su neke bivše vlasti  kao akteri nedoraslo propustile, realnost je danas takva kakva jeste. To sve nije smetalo organizatorima da te teme kandiduju pred publikom kao uvertiru za decembar 2019. i januar 2020. godine. Sa takvom pripremom, pomešanim i osetljivim emocijama, nije bilo teško iskoristiti priliku kako bi se dodatno narušavali odnosi između Srbije i Crne Gore, a samim tim i sputavale evropske integracije. Svemu tome je u velikoj meri doprinelo širenje lažnih vesti i dezinformacija, koje je većina medija preuzimala bez ikakvog kritičkog stava i provere.

Foto: Pixabay.com/Manastir Ostrog/Crna Gora

Jedna od tih informacija su brojke o famoznom broju od 200.000 učesnika na protestima. Sama ovakva tvrdnja ne može da prođe formalno-logičku proveru sa više aspekata. Sledeće u nizu, nadolaze tvrdnje raznih takopzvanih pravnika i pravnih savetnika koji konstantno izlažu svoja tumačenja, da će Zakon gumicom izbrisati Srpsku Pravoslavnu Crkvu i njenu imovinu, i to preko noći. Zakon je uveliko na snazi nikakve brutalne administrativne mere prema SPC se ne preduzimaju još uvek, a naročito “ne preko noći”, kako su tvrdili pojedini, a pritom su zaboravili da svaka crkva poseduje svoju hrisovulju. Kao treće, pažljivom posmatraču ne može promaći i licitiranje sa pravnim sredstvima koja su na raspolaganju. Upravni postupak predviđen zakonom, pravna sredstva kod vrhovnih sudskih instanci u Crnoj Gori, kao i institucije evropskog suda pravde. Sve ove pravne mogućnosti su zanemarene, a iz kakve namere možemo samo da prosudimo sami.  Pa su tako pojedini akteri sakupljali peticiju za tužbu Sudu pravde, iako nikakve peticije nisu potrebne da se ta tužba pod nese. A, išlo se toliko daleko, da se počelo sa iznošenjem raznih „tajnih“ NATO planova protiv pravosljavlja. Kao da Grci , primera radi, nisu pravoslavci i istovremeno član NATO-a.

Na kraju ostaje samo da slobodnom mišlju zaključimo šta je ishod svega nabrojanog. Ishod je svakako štetan po mir i saradnju na Zapadnom Balkanu i  evro-atlantske integracije. A ono što mene brine jeste narušavanje incijative predsednika Srbije Aleksandra Vučića za uspostavljanjem „malog Šengena“. Odmerena i suzdržana reakcija Beograda, pokazala je zrelost i nastojanje da se ne dozvoli da zvanična Srbija bude kompromitovana i uvučena u gustu šumu intriga, koje bi zauvek osujetile evropski, a možda i evroatlanski put Srbije.

Autor teksta je generalni sekretar Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost u Beogradu

Tekstovi objavljeni u rubrici “Lični stav” predstavljaju stavove autora tekstova i ne mogu se smatrati stavom RIC-a.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *