28. 03. 2020.

Svetski Dan osoba sa Daunovim sindromom: Bez prave podrške njihove priče su tužne

Da li ste znali da se danas u svetu obeležava Dan osoba sa Daunovim sindromom. Ovaj dan je ustanovljen 2006. godine, a 21. mart simbolično je izabran za taj dan jer je u osnovi te bolesti prisutnost tri hromozoma umesto dva, na 21. hromozomskom paru.

Podrška osobama sa Daunovim sindromom je od izuzetnog značaja, zbog njihove socijalizacije i uključivanja u društveni život. Dete koje se rodi sa ovim sindromom, način na koji će biti prihvaćeno u porodičnom okruženju pozitivno utiče na razvoj komunikacije i usvajanje dnevnih veština, ali podrška šire društvene zajednice neophodna je kako bi se ovakvom detetu omogućilo da socijalne interakcije ostvari i van porodičnog kruga.

Deca sa Daunovim sindromom mogu biti uključena u predškolske ustanove u okviru razvojne grupe za decu sa smetnjama u razvoju ili u redovne grupe uz odgovarajuća prilagođavanja i podršku defektologa. Nekada su ova deca, kao i mališani sa intelektualnom ometenošću druge etiologije, pohađala nastavu isključivo u školama za decu sa smetnjama u razvoju. Danas postoji mogućnost da se uključe u vaspitno-obrazovni proces i u redovnim školama, ali samo ukoliko ona može da obezbedi potrebna prilagođavanja i odgovarajuću podršku. Bez navedenih preduslova, neće se razviti svi detetovi potencijali, a moguće je i javljanje negativnih posledica socio-emocionalne prirode.

Foto: Promo

Kod osoba sa Daunovim sindromom povećan je rizik od nastanka leukemije, veoma često prisutne su anomalije srca (40 odsto), poremećaji rada organa za varenje (suženje jednjaka) i štitaste žljezde. Ove osobe podložnije su infekcijama grla, nosa i uha (upala srednjeg uha), koje mogu da ugroze sluh deteta, što se negativno odražava i na razvoj govora. Visok i sužen nepčani luk, mala usna duplja, uvećan jezik i hipotoničnost u kombinaciji sa već pomenutim oštećenjem sluha dovode do teškoća u artikulaciji.

Govor se razvija sporije, s tim da je razumevanje uvek bolje razvijeno u odnosu na ekspresivni govor. Nivo intelektualnog funkcionisanja osoba sa Daunovim sindromom kreće se od teške do lake intelektualne ometenosti, a najveći broj njih funkcioniše na nivou umerene intelektualne ometenosti. Imaju ograničene mogućnosti održavanja pažnje, snižen kapacitet kratkoročne memorije, redukovanu sposobnost formiranja i upotrebe strategije rešavanja problema, teškoće u razumevanju apstraktnih pojmova i koncepata, kao i kompleksnih socijalnih odnosa.

U Srbiji prema nezvaničnim podacima iz 2017 godine, od Daunovog sindroma boluje preko 2.000 osoba.

Izvor: RIC/Institut za javno zdravlje Kragujevac

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *