23. 08. 2019.

Sa asfalta u prirodu i duševni mir: Najlepša etno sela Balkana

Savremeni način života ima svoje prednosti, ali i mane. Ponekad, kada nam dosade gužve, nemiran tempo velikog grada i zvuci telefona i kompjutera, poželimo da odemo na neko mirno mesto, koje će nas vratiti starim, jednostavnijim vremenima, koja su život umnogome spajala sa prirodom.

Zahvaljujući sve većoj želji umornih i željnih tišine i lepote, u našem okruženju počela su da niču etno sela kao pečurke posle kiše. U njih ne svraćaju samo oni koji tako oživljavaju uspomene svog zavičaja, već i turisti iz celog sveta koji žele da upoznaju kulturu naroda našeg podneblja, osete opojni miris bilja i čistog vazduha i probaju uskusne specijalitete spremljene „po starinski”.

Luče – savinjski biser

Na severu Slovenije, na obroncima planine Raduhe, uklješteno klancem zelene i brze reke Savinje, već dvesta godina se nalazi selo Luče. Osim zbog lepote raskošne alpske prirode, Slovenci, ali i sve veći broj turista, dolaze da osete dah uspomena sačuvan među očuvanim kućama tradicionalnog izgleda. Lepota kamenih zidova i drvenih spratova, ukrašenih tremova sa rezbarenim ogradama i raznobojnim cvećem u loncima oduzeće vam dah. U svakoj od njih se još čuvaju velike peći od zemljanih lončića i drvene stolice na čijim se naslonima nalaze prorezi u obliku srca. Etno selo se ponosi Žagerskim mlinom, jednim od poslednjih iz vremena Marije Terezije, koji još žubori i stvara brašno, Juvanovom kućom koja je još pre dva veka imala svoju farmu i pilanu, ali i jednom od najstarijih slovenačkih crkava Svetog Lovrenca iz davnog 15. veka. A kad se ogladni od oštrog planinskog vazduha, tu su žganjci, prekomurska gibanica, štrukle i kremšnite.

Foto: Youtube/Screenshot/Čigoć

Čigoć – dom zaljubljenih roda

U hrvatski park prirode Lonjsko polje najčešće svraćaju ljubitelji ptica, što nije čudno jer su njegove močvare proglašene za evropski rezervat prirode. Ali, ovde se nalazi i jedno zanimljivo selo – Čigoć je poseban jer u njemu živi više roda nego ljudi. Tačnije 45 parova štrokova, kako ih nazivaju u Posavini, zauzima silne dimnjake sa kojih se proteže beskrajna ravnica i ritovi starog korita Save, zbog čega je proglašeno za evropsko selo roda. Međutim, još nešto ga čini ljupkim etno kutkom  – mnogobrojne posavske drvene kuće korablje očuvane su kao i pre mnogo godina, kada su se gradile od tesanih dasaka. U nekima od njih se i danas nalazi alat za obradu drveta, starinski kuhinjski nameštaj i kreveti sa lanenom posteljinom i peškirima izvezenim bogatim posavskim vezom. Da ugođaj bude kompletan, svakog privuče aroma moslavačkih specijaliteta –  mirisnog čobanca i ukusnih fanjki. 

Kotromanićevo – kraljevsko etno selo

U blizini Doboja, u Bosni i Hercegovini, na padinama brda Vučjak i obalama rečice Veličanke, nalazi se neobično etno selo. Nazvano po Kotromanićima, srpskoj vladarskoj porodici koja je u 13. veku vladala srednjom Bosnom, ima za cilj da vrati duh starih vekova. Uređeno prema istorijski sačuvanim spisima u kojima su opisane kraljevske odaje i stare kuće u kojima su živeli bosanski vladari, pruža nesvakidašnji doživljaj. Sve je na svom mestu, i brvnare, i vodenice, kao i pijaca sa narodnim rukotvorinama, ali i suvenirima sa grbom Kotromanića – štitom sa ljiljanima. U etno selu se sve čini da posetioci osete atmosferu minulih vremena, od viteških turnira i mačevanja koji se stalno održavaju do spravljanja specijaliteta po tradicionalnim srednjovekovnim receptima – uštipaka sa kajmakom i kiselim mlekom, pastrmkom sa kuvanim povrćem, teletinom ispod sača… sve kao dokaz da su vladari i nekada umeli sebi da ugađaju.

Foto: Youtube/Screenshot/Štavna, Crna Gora

Štavna – pod veličanstvenim vrhovima Komova

Prirodne lepote Crne Gore su kao stvorene za mnogobrojna etno sela i očuvanje dodira sa prirodom. Jedan takav eko katun nalazi se u podnožju krševitog planinskog masiva Komova u blizini Andrijevice. Ovde, na visoravni Štavna, na 1800 metara nadmorske visine, među nepreglednim prostranstvima pašnjaka, svežim izvorima i šumama vreme kao da je stalo. Sa jedne strane su planinski katuni, prilagođeni za smeštaj posetilaca, usred zelenih livada prepunih lekovitog bilja i guste bukove šume u čijim se senkama skrivaju borovnice i kupine. Po zelenim padinama rasuta su stada ovaca, ali i brvnare, u kojima se i danas može videti kako se u davnim letima u ovim katunima živelo, uz torove, luče koje su osvetljavale kolibe i čuvale od vukova, kace, karlice i bremenice. Poput starih pastira, uz pucketanje vatre i oštar planinski vazduh, ovde uživaju sva čula, a posebno uz domaću rakiju i mirise sira, kajmaka, cicvare, kačamaka, pršute i jagnjetine ispod sača.

Sirogojno – selo minulih vekova

U srcu zapadne Srbije, na padinama Zlatibora, nalazi se jedinstveni muzej na otvorenom „Staro selo«. Za one kojima je ovo ime nepoznato, Sirogojno je mnogo poznatije, ponajviše po toplim pletenim džemperima izuzetne lepote. Ali ono što ga čini još lepšim je upravo etno selo oivičeno drvećem i opasano starinskim tarabama među kojima su se na blagim padinama rasule brvnare koje čuvaju svoj izgled već stotinama godina. Svaka od njih čuva mali trag života kojim se nekada živelo, na zemljanim podovima sa drvenim posudama oko ognjišta i vajatima uz kovčege sa devojačkom spremom i posteljom mladenaca. Ovde se može videti kako se u mlekarama čuvalo mleko, pekao hleb u pekarama, čuvalo povrće u trapu, u kačarama pekla rakija i u staji držala stoka. Posebnu lepotu nose čuvarkuće na krovovima od šindre koje su štitile od uroka i zlih sila, ali i radionice sa starim zanatima koje ih čuvaju od zaborava. I na kraju ne treba zaboraviti ukusnu pitu od heljde i koprive, kajmak i čaj od mirisnih zlatiborskih trava, zbog kojih se mnogi vraćaju na ovu najomiljeniju srpsku planinu.

Foto: Youtube/Screenshot/Timčevski, Makedonija

Timčevski – uz mirise makedonskih specijaliteta

Najjužnije od svih ovih destinacija leži jedno malo, ali po istoriji nemerljivo veliko makedonsko selo. Staro Nagoričane najpoznatije je po srednjovekovnom manastiru Svetog Đorđa iz 14. veka, zadužbini kralja Milutina. U današnje vreme u njegove pohode kreću i oni koji traže odmor, spokoj i relaksaciju. A sve zbog etno sela Timčevski u kome nalaze sve ono što im je potrebno. U ovom malom raju smeštenom na obalama reke Pčinje sve je podređeno starim vremenima. U tradicionalnim kućama od ćerpiča na čijem se spratu nalaze doksati na kojima se nekada davno leti spavalo i radilo, i danas kao da se još čuju zurle i gočevi a iz kuhinje u prizemlju zveket metalnih predmeta koje su izrađivale kujundžije i posuđa sa ornamentima koje su pravili lončari. I baš kao i tih davnih dana i danas se mogu probati najukusniji makedonski specijaliteti čiji ukus nikada ne bi bio tako jedinstven da se ne sprema po starim receptima. Zato se i uživa u nadaleko poznatim jelima gravče na tavče, čuvenim pitama i pecivima i crvenim makedonskim paprikama.

Svaka od ovih destinacija čeka da je posetioci obiđu, zaborave na brige i probleme i spoznaju da je u jednostavnom životu ključ sreće. Ali, kada se ipak vrate u svoje gradove, sa cvetnih livada na asfalt, sa mirisnih livada i šuma u vrele ulice, znaju da tamo negde postoje ćoškovi sveta u kojima je sve kao nekad, spojeno sa prirodom, isprepletano sa istorijom i da njima uvek mogu da se vrate

1 komentar

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *