12. 11. 2019.

Reč mladih: Tražimo zabavu u tuđoj sramoti

Raduje me činjenica da je prikupljeno više od 40.000 potpisa u akciji “U ime kulture” za ograničavanje emitovanja rijaliti programa na televizijama sa nacionalnom frekevncijom u Srbiji. Posao je dobro odrađen, a kakvi će biti krajni rezultat, videćemo u mesecima koji dolaze.

Do tada, pozabavimo se još malo ovim fenomenom, koji se na neki način oteo kontroli, barem na ovim prostorima. Mi nekako oduvek imamo potrebu da gledamo iza zatvorenih vrata, a rijaliti nije ništa drugačiji od gledanja u komšijsko dvorište, trač-kafe, zavirivanja u intimu nekih tamo ljudi. To je sastavni deo ljudske prirode, mi tražimo zabavu u tuđoj sramoti, tako silno želim da vidimo kako ljudi oko nas padaju, a još je veće zadovoljstvo kada to rade javne ličnosti, pa se mi osećamo bitni, pošteni, ego nam je stabilan. No, nema razloga za osudu ni jedne strane, sve je legitimno, svaka zemlja ima rijalitije, nismo se mi Srbi tu izdvojili. Samo smo možda malo više preterali?

Rijaliti forme se prave godinama unazad, i imaju sve veću popularnost, to zasigurno nije zato što ih niko ne gleda, naprotiv, postali su deo svakodnevice svim uzrastima.  Zjednička su tema, pored vremenske prognoze, kada želite započeti komunikaciju ili zasmejati društvo, podeliti po koji klip na instagram. Među onima koji ih prate ima raznih, od onih koji iz dosade na televiziji pronađu baš napete scene, sa dosta niskih strasti, pošalica punih razbibrige i tuđih patnji, do onih koji ih smatraju lošim, ali ipak tajno gvirnu ne bi li bili upućeni u tok radnje. Ima i onih koji ih uopšte ne gledaju, smatraju ih pogubnim po um i zdravlje.

Zbog čega rijaliti programi ne treba da se puštaju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom? Zamislite da se u čitankama za osnovu i srednju školu štampa erotska poezija. Da li se ona uklapa u sistem obrazovanja? Naravno da ne. To štivo je za neke druge prilike i trenutke, da ne mislite da imam nešto protiv ovog žanra, nemam.

Zašto bi se onda rijaliti programi uopšte puštali na kanalima sa nacionalnom frekvencijom? Hteli to da priznamo ili ne, nas mediji vaspitavaju, svesno ili podsvesno. Ovaj vek je vek medija, nikada nisu imali veću važnost, ali ni veću odgovornost, zbog toga treba imati dobar ukus pri odabiru onoga što će se emitovati – i obavezno ograničiti puštanje neprimerenih sadržaja gde im vreme i mesto nije. A rijaliti programima svakako nije mesto na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Autorka teksta je student novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *