14. 10. 2019.

Reč mladih, Nađa Janković: Rijaliti program može da izazove depresiju i lenjost

Danas frekvencija rijalitija predstavlja pravi problem u društvu. Ona utiče na socijalne, kulturološke i ekonomske probleme sa kojima se svakodnevno suočavamo.

Prema informacijama koje je objavila televizija Pink, 3. juna ove godine, po merilima agencije (“Nielsen audience measurement”) približno milion i sto hiljada gledalaca je pratilo Zadrugu. Izgradnja seta za isti rijaliti iznosila je osamnaest miliona evra, dok se smatra da je  budžet probijen. Iako postoji upozorenje primerenog uzrasta za gledanje ovog programa, to ne sprečava mlađu pubiku da prate rijaliti. Zbog normalizacije ovakvih emisija i popularnosti među većinom, omladina odrasta u okruženju gde je kontakt neminovan. Konstantnim gledanjem oni grade moralne i fizičke ideale po uzoru na učesnika ili slavnu ličnost.

Zbog manjka morala degradira se njihova sposobnost u ljudskim interakcijama. Većina problema se rešava vikanjem i pokazivanjem dominantnosti (koja se često završava nasiljem),  umesto razgovorom, činjenicama i kompromisom. Korišćenje skraćenica, fraza i žargonskih izraza usporavaju i ugrožavaju primenu pravilnog načina izražavanja.

Kao neko ko se zalaže da seks ne treba da bude tabu tema, smatram da je prikaz istog na način poput onog u rijaliti program, može da ima mnogo veće posledice. Obrazovanje u našoj zemlji o ovoj temi nije na dovoljno visokom nivou. Adolescenti mogu stvoriti iskrivljenu sliku o ovoj vrsti intimnosti, dok većina odraslih nema otvorenu komunikaciju, ali ima predrasude da govori glasno o njoj.

Gledanje rijalitija može biti opsesivno ili postati navika. Kao pojedinci svakodnevno se suočavamo sa životnim problemima. Ova vrsta “zabave” služi da dok traje epizoda ne misliš o svojim nego da se fokusiraš na tuđe probleme,osuđuješ i ismejavaš ih u njihovim postupcima. Zbog toga ove produkcije drže pažnju sa što više skandala, drama i svađa. One podstiču lenjost, pogoršavaju mentalno zdravlje (pogotovu depresiju) mogu sluziti kao beg iz realnosti i imaju manjak intelektualnog sadržaja. Smanjuju vrednost i zaintresovanost za bilo koji oblik kulture i obrazovanja. Popularnošću grade svoju takozvanu pop kulturu, koja se ne može ni porediti sa ranijim  koje su pored mode sa sobom i imale i važne političke poruke.

Poznatiji predstavnici, nosioci glavnih uloga u ovim programima, drsko pokušavaju da sebe izjednače sa umetnošću, gde sami sebi daju tu titulu ili kad su u pitanju rijaliti da svoju vrednost podignu kupovinom pravih umetničkih i materijalnih stvari od vrednosti. Time utiču na razvijanje umetnosti u svom pravom značenju (često u satiričnom konceptu) i industrije koja trpi mnogo veće štete. Našem društvu je u sve većoj potrebno da iskusi novu renesansu. Ponovnu motivaciju ka pravim vrednostima. Imamo već sve, osim kolektivne svesti da možemo pronaći razonodu koja sa sobom nosi dublji smisao i koja nas na kraju dana ne ostavlja sa osećajem praznine.

Autorka teksta je studentkinja istorije umetnosti u Beogradu

Foto: Privatna arhiva: Nađa Janković

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *