18. 08. 2019.

Reč mladih, Ilhan Radetinac: Rijaliti programi nemaju nikakvu konstruktivnu svrhu

Rijaliti programi su postali veoma popularni u poslednjih nekoliko godina, od njih možemo bežati, ali se ne možemo sakriti. Postali su nezaobilazni format na domaćim televizijama i to veoma gledan. Nakon što se jedan rijaliti završi, drugi odmah počinje, po pravilu sa još više prostote i vulgarnosti.

Učesnici poznati, jedni te isti se sele sa televizije na televiziju, bez obzira na to što je većina njih  sumnjivog morala, a često i sa kriminalnom prošlošću. Oni dobijaju status zvezde, deca i mladi se dive njima i jure ih za autograme, odrasli neprestalno glasaju za njihovu pobedu, posmatrajući njihov život 24 sata pred kamerama.

Prvi rijaliti iz 1965. godine je bio potpuno drugačiji. Uglavnom se pratila poznata ličnost, često u društvu porodice ili prijatelja u sportskoj avanturi. Danas je stvar drugačija. Danas, sa starletama, pijanim pevačicama, propalim političarima koji traže malo slave u rijalitijima, čini se da smo otišli predaleko.

Jedan od glavnih problema kod rijalitija jeste što nisu uopšte realni, uglavnom je ponašanje učesnika inscenirano, isplanirano, i sa ciljem da privuče što veću gledanost i poveća popularnost, i to nije problem kad bi se naglasilo na početku da je to sve jedna velika laž. Na primer, niko ne očekuje od španskih sapunica da budu realne jer znamo od starta na čemu smo, ali problem nastaje onda kad se ta fejk ˝stvarnost˝ prodaje masama kao prava, a takva iskrivljena slika stvarnosti mladima usadi u glavi pogrešnu sliku ko bi trebalo da su im uzori.

Drugi problem rijalitija je taj da u žurbi za novcem TV producenti su zaboravili značenje etike, značenje dobrog i lošeg i zbog ćega ne treba promovisati ono što oni promovišu.

Postoji svrha svake emisije na TV-u. Neki su zasnovani na komediji, neki pružaju porodičnu dramu, zabavu i tako dalje. Rijaliti programi nemaju nikakvu konstruktivnu svrhu. Oni daju poruku ljudima da ako budu glasni i radili raznorazne besmislice, mogu doći do popularnosti i biti u centru pažnje kod drugih ljudi, i na taj način šalju pogrešnu poruku našem društvu.

Možda nećemo moći da zabranimo rijaliti programe, jer ipak postoji tržište za publiku koja odluči da svoje vreme provede gledajući ih. Međutim, s druge strane, ako insistiramo da ih zadržimo na višim standardima transparentnosti, informišući ljude o tome šta je stvarno, a šta nije, možda čemo popustiti stisak koji oni imaju na naše društvo. Za dobro naše budućnosti, moramo pokušati.

Autor je student na International Balkan University u Skoplju, na Odseku za međunarodne odnose

Foto: Privatna arhiva/Ilhan Radetinac

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *