16. 02. 2020.

Priče iz Njujorka: Povratak u “Veliku jabuku” ( V deo )

A taj sledeći put „ukazao“ mi se ubrzo. Kao gost jedne kompanije već sledeće godine sam se ponovo obreo u „Velikoj jabuci“.

Od aerodroma Džon Ficdžerald Kenedi do hotela me je dovezao kombi prevoz. Nešto slično onim kombijima “divljacima” koji kod Pančevačkog mosta vrbuju putnike. Samo je ovaj bio registrovan, u smislu da je imao firmu. Samo po tome se razlikovao od ovih “naših”. Nadrndani vozač, koji je bio i ubacivač prtljaga, ubacio nas je unutra. Čini mi se da je unutra bilo šest sedišta, a nas je nagurao devetoro! Kažem vam, kao “naši” kombiji kod Pančevca!

Elem, nekako smo tako upakovani kao sardine, stigli do Menhetna i našeg Alex hotela. Fino zdanje sa četiri zvezdice.

Primećujem lep lobby sa kaminom ispred koga su u polukrug poređane udobne somotske sofe. Tu sam kasnije umeo da se zavalim i pijuckam piće gledajući prolaznike koji žurno hodaju po vetru, sa nazaobilaznim slušalicama na ušima i obaveznom kartonskom šoljom kafe koja se puši na mrazu!

Svidela mi se soba, ceo jedan zid u staklu sa pogledom na Krajskerovu zgradu, kao i modernistički nameštaj. Kasnije sam saznao da je tu bila smeštena filmska ekipa sa Sergejem Trifunovićem, dok su snimali film u Njujorku.

I ovoga puta, kao i prethodnog bilo mi je hladno. Kako i ne bi kad u Njujorku non-stop duva jak vetar! Hladnoća je bila još veća, s obzirom na to da je provejavao sneg. Bio je već kraj marta, a napolju minus 11 stepeni!

Mali savet za sve one koji putuju prvi put u Njujork – u ma koje doba godine da idete, ponesite, za svaki slučaj i topliju garderobu. Kapu i rukavice – obavezno!

Ali mi je zato bilo jako toplo na Brodveju, gde sam gledao fantastičan mjuzikl Čikago! Zaista – maestralno! Pijatno mi je bilo i u muzeju MoMa. Šteta je biti u Njujorku, a ne svratiti tamo!

Za razliku od koleginica, nisam pohrlio u atelje Patriše Fild, kostimografkinje TV serije Seks i grad. Iako sebe smatram modno osvešćenom osobom, nisam baš goreo od želje da razgledam njene krpice koje nose zvezde pomenute serije.

Sticajem okolnosti, poslovno, bio sam i u zgradi Ujedinjenih Nacija. To zdanje me je potpuno razočaralo! Zagušljivi hodnici i sale, ofucani tepisi, iskrzane stolice i stolovi, kamere iz 70-ih. Rečju, zapušteno i zanemareno.

Skoknuo sam i do Nju Džersija. Da budem iskren – uopšte mi se ne dopada. Jedina prednost mu je što je blizu Njujorka. Ali, šta to vredi kad ljudi od silnog rada, godinama i ne stignu da mrdnu dalje!

Foto/Cover: Pixabay.com/New York/Winter

Kraj

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *