16. 12. 2019.

Penzija kao san: Radi dok si živ ili dok možeš

Kažu da što duže živimo, duže treba i da radimo, i sve je to super, ali da bismo duže živeli potrebno je da imamo dobre uslove za život. Vest da će nadležnim ministarstvima Vlade Srbije biti upućen predlog za izmene i dopune Zakona o radu, te da će zaposleni (ko želi) nakon 65. godine moći da produže svoj radni vek do 70. godine, sigurno neće oduševiti radnike, posebno one koji žive u Srbiji.

Da se ogradimo da nismo vršili istraživanje na ovu temu, ali smo razgovarali sa desetak radnika koji jedva čekaju penziju, fali im godinu, dve, i oni nisu nešto euforični po ovom pitanju, ljudi žele da što pre odu u mirovinu, jer su radili i po dva posla istovremeno ne bi li mogli da prehrane porodicu. S druge strane, ako ste na primer politički funkcioner, pa ste već u nekoj fotelji – godinama, decenijama, onda možete da „radite“ i do 85. godine, ali ako radite teške poslove (zanate, građevinu, transport) ili ste na primer vozač hitne pomoći, refleksi posustaju u tim godinama, pomalo je rizično voziti pacijente kojima je ugrožen život.

Foto: Pixabay.com

Dobro je što sve ovo, ako prođe u Skupštini Srbije, neće biti pod moranjem. Samo ko želi ili ako gazda neke firme proceni da mu je taj radnik oran i čio za posao u svojoj 65. godini, voljan za produžetak radnog odnosa, u tom slučaju moći će da produži ugovor o radu. Odlično je to što nas uveravaju da je penzioni sistem održiv, da ne treba da brinemo (dok nam mladi odlaze u inostranstvo u potrazi za radnim mestom), da je ovo samo mera zbog produžetka životnog doba. Sa realnom mesečnom platom u Srbiji od 250 do 300 evra, veoma teško će neko produžiti život, tim pre što ne može da omogući sebi zdrav život sa tim novcem, a zamislite kada dobije kasnije penziju upola manju? Sada će neko reći kako da dobije upola manju penziju od plate koju je zarađivao, kada je penzioni sistem održiv?  Veoma lako, koeficijent za penzije se obračunava na neki čudan način, pa ili nestane neka dobra radna godina sa velikom platom, ili se saberu neki minimalci, i eto, od 35.000 dinara plate dođemo do 16.000 penzije (nije uvek redovna pojava, ali je ima).

Foto: Pixabay.com

Ne zaboravimo i to da mladi čekaju na posao prilično dugo, posebno u struci, te da bi „zadržavanje“ starijih još više onemogućilo šansu mladima da počnu da rade i grade svoje karijere. Nekako se čini da se sve radi na uštrb generacija koje dolaze, te zbog toga one i ne dođu nego odu. Ako je neka razvijena država usvojila ovaj model, produženje rada nakon uslova za penziju, ne moramo odmah da se pravimo da smo razvijena država, već da se prvo sagleda šta nam rade, i gde, oni koji su tek sada završili srednje škole ili fakultete, pa potom praviti strategije i dugogodišnje planove.

S druge strane, razumljivo je da treba da idemo u korak sa svetskim tendencijama, ali da bismo to radili, najpre treba da stvorimo realno dobre uslove za život, u pravom smislu te reči, pa tek potom da produžavamo radni vek. Ili stvarno živimo kvalitetnije i duže, a nismo toga svesni?

Foto/Cover: Pixabay.com

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *