09. 04. 2020.

Nikola Orelj: Građanski pokreti kao potencijal lokalnih zajednica i regija

Pri političkoj anemiji i istrošenosti velikih ideja, želja za aktivizmom i političkim delovanjem trebalo bi da usmeri mlade ljude ka manjim pokretima koji će imati za cilj okupljanje istomišljenika sa ciljem da se pokreću ideje u okviru potencijala regije i potreba zajednice.

Prolazeći kroz razne gradove po Srbiji i u razgovoru sa ljudima stekao sam utisak da teme koje okupiraju mlade ljude jesu dominantno nacionalne ideje. Okolnosti nerešenog srpskog pitanja i stalna previranja u zemljama okruženja uzimaju danak i mladi ljudi se više bave stvarima na koje ne mogu uticati, a misao se temelji na događajima iz bliže ili dalje prošlosti.
Mali je broj ljudi u današnjoj Srbiji koji na budućnost gleda kroz idejna rešenja i pronalazak načina za ostanak u svojoj sredini i inovativnost u svom političkom delovanju. Podeljenost je između ljudi koji imaju želju za političkim delovanjem i bavljenjem politikom, jer mladi ljudi sa idejama za biznis moraju učestvovati u političkim procesima i tražiti način za bolje uslove za razvoj biznisa u granicama zakona.

Druga grupacija mladih ljudi koja kod nas ulazi u politiku jeste ona iz patriotskih razloga, ljubavi prema svom rodu, sa ogromnim znanjem naše istorije, ali bez ideje kako da koriste svoje regije, geografska, istorijska, kulturna i ostala dobra za boljitak i unapređenje sredine gde žive.

Trenutni istorijski momenat ogleda se u akumulaciji emotivnosti, elanu pojedinca koji mora pratiti udruživanje sa ljudima koje krase znanje i iskustvo bavljenja određenim poslovima, koje tradicionalno postoje u različitim regijama Srbije.
Građanski pokret moraju biti interesno povezani i naći se u ulozi korisnika potencijala regije iz koje dolaze. Okrenutost ka rešenju problema lokalne zajednice radi na homogenizaciji društva, rađanju novih ideja. Takvi pokreti mogu uključiti veći broj građana u različite aktivnosti i podstaći nova zaposlenja unapređujući ekonomski status zajednice. Ovakvi primeri mogu učiniti svoju zajednicu vidljivom i zaustaviti dalju marginalizaciju zajednicu. Veća uključenost ljudi dovešće do želje da se organizuju različite manifestacije koje će takođe imati za cilj promociju svojih sredina. Sve ovo navedeno povećaće stepen socijalizacije građana, veći protok ideja, iskustvo koje će mladi ljudi steći u aktivnostima.

Ovakav vid delovanja uključuje donošenje odluka koje će biti nezavisne od velikih partijskih aparata koji imaju centralu najčešće u Beogradu. Na ovaj način poboljšao bi se status običnog građanina i omogućila bi se veća sloboda mišljenja. Politički neobojen čovek mogao bi da ima uticaj na predmet interesovanja i stvarala bi se dodatna opcija da kao građanin ostvaruje svoja prava u sličaju političke diskriminacije koja je česta u malim sredinama.

Skoro sam pogledao dokumentarac u vezi sa proizvodnjom vina u Župskom Aleksandrovcu ,regiji sa idealnim uslovima za razvoj turizma i proizvodnju vina. Međutim, par većih vinara ima poteškoće sa kapacitetom smeštaja, lošom putnom infrastrukturom, te trpe posledice takvih okolnosti. Upravo ljudi sa ovim problemima trebalo bi da se udružuju i da utiču na lokalne političare da bi se te poteškoće rešile.

Manji građanski pokreti su svakako budućnost i dodatak političkom aktivizmu i misli, mogu se formirati i kao sindikati koji se bore za svoje regije. Kao optimista po karakteru nadam se da će u sledećim mesecima u političkim arenama biti mesta i za pomenute vinare iz Aleksandrovca, ali i kupusare iz Futoga, jer oni najbolje znaju šta je potrebno za dobar život u oblastima gde žive.

Autor teksta je društveni aktivista i apsolvent Pravnog fakulteta u Beogradu

Tekstovi objavljeni u rubrici “Lični stav” predstavljaju stavove autora tekstova i ne mogu se smatrati stavom RIC-a.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *