17. 08. 2019.

Najpoznatiji somborski kinematograf: Početkom 20. veka predvideo je da će film postati svakodnevna potreba

Početkom 20. veka počela je da se razvija filmska umetnost u svetu, a na prostorima Bačke već se našla nekolicina enuzijasta koji su se usudili da je prikazuju i stvaraju. Ernest Bošnjak bio je prvi somborski kinematograf koji je snimio film na ovim prostorima i u ranijoj istoriji naše kinematografije ostavio najvidljiviji trag.

Rođen je 1. januara 1876. u Somboru gde je kao mladić učio štamparski zanat do 1892. godine. Usavršavajući se u struci, narednih 14 godina boravi po gradovima tadašnje Ugarske (Senta, Subotica, Segedin, Sombathelj), a potom stiže do Beča, gde neko vreme radi kao konstruktor u fabrici mašina. U Sombor se vraća 1906. godine i uz pomoć kapitala svoje supruge Etelke otvara štamparsku i pečatorezačku radionicu.

Sa Manakijem iz Bitolja bio je prvi jugoslovenski snimatelj, bio je reditelj i producent, štamparski radnik i novator u štamparstvu, izdavač i urednik mnogih listova i novina u Somboru Bunjevačkog porekla.

Bošnjak nije bio samo tipograf, nego i kompletan grafičar. U njegovoj štampariji štampali su se mnogi somborski listovi i časopisi. Mnogim od ovih listova Bošnjak je bio štampar i vlasnik, a nekima i urednik.

Foto: http://www.srpskilegat.rs

Godine 1906. nakon povratka u rodni grad donosi kino-projektor i otvara bioskop, prvo u zgradi pozorišta, a posle u jednoj velikoj šupi na vašarištu. Tu je prikazivao razne filmske projekte i kraće komične zabavne filmove. Pre prvog svetskog rata sagradio je zgradu za svoj bioskop “Arena”, koji je kasnije preimenovan u bioskop ”Zvezda”.

Bošnjak je predviđao da će film, ta „sedma umetnost“, jednog dana postati svakodnevna potreba ljudi. Godine 1909. Snimio je prvi igranu filmsku priču dugu 120 metara,koja predstavlja igru devojaka u somborskom parku. Snimao je dokumentarne filmove o narodnim običajima i narodnim igrama Srba, Mađara, Rusina i Nemaca u Bačkoj. Radio je mnoge reportaže, kao što su „U Carstvu Terpsihore“  (1910), „Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju“ (1912), „Javni čas sokolske omladine“ (1930), „Procesija rimokatoličke župe“ (1932) i druge, dobio je zasluge i za igrane filmove „Laži mene radi“ (1923) i „Faun“ (1924). Jugoslovenska kinoteka 1954. godine nagradila je Ernesta Bošnjaka spomen-plaketom za životno delo i otkupila od njega sačuvane filmske trake.

Ono o čemu je Ernest oduvek sanjao bilo je da od Sombora napravil Holivud. Zamislio je da u Somboru otvori prvu „fabriku filmova”. Ono što ga je sprečilo u njegovoj nameri da od Sombora napravi „Evropski Holivud“, bio je grad Sombor i njena vlast koja je ostala nema na sve njegove predloge. Nakon toga za njegov predlog o otvaranju filmskog studija zainteresovao se gradonačelnik Novog Sada, ali nakon izbijanja prvog svetskog rata ideja nije mogla biti realizovana.

Od 2009. bioskop u Somboru nosi njegovo ime, a 2013. godine na somborskoj glavnoj ulici postavljena je, u prirodnoj veličini, statua Ernesta Bošnjaka sa filmskom kamerom. Danas je u pozorištima širom zemlje moguće pogledati predstavu Radoslava Dorića iz 1993, u režiji Kokana Mladenovića, pod nazivom „Kad bi Sombor bio Holivud“.

Ernest Bošnjak umro je u Somboru 9. avgusta 1963. godine.

Foto/Cover: Igor Šeter – Skulptura Ernest Bošnjak /  www.art-igor.com

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *