21. 07. 2019.

Moglo je i bez rata: Čovek koji nije želeo da napravi ratni budžet Jugoslavije

Svako ko se bavi ili izučava politiku zna da je rat poslednja solucija, sredstvo, za “rešenje” problema između dve ili više zavađenih strana, i on može da se izbegne, samo ukoliko pregovori između neprijatelja i onih koji posreduju u njima urode plodom. Iako su prošle pune 23 godine od završetka sukoba na prostoru bivše SFR Jugoslavije, još uvek se pitamo da li su oni mogli da se spreče. A mogli su, i o tome je govorio jedan čovek, krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Naime, Ante Marković poslednji predsednik Saveznog izvršnog veća Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije je na sednici Skupštine 1989. godine upozorio  Slobodana Miloševića (Srbija),   Franju Tuđmana (Hrvatska) i  Aliju Izetbegovića (Bosna i Hercegovina), da jačanje nacionalističkih struja može da dovede do sukoba tri konstitutivna naroda tadašnje Jugoslavije. Da njihova politika vodi u provaliju iz koje nema povratka i da posledice mogu biti ogromne i dugoročne.

Dve godine kasnije, 20 decembra 1991. godine, podneo je ostavku i rekao:

– Ja sam uvijek dosljedno bio za demokraciju, mir, a protiv rata. S toga je za mene neprihvatljivo predložiti ratni budžet,  ja to ne mogu i neću napravit.

On je tada vratio mandat predsedniku Skupštine Jugoslavije,  i na taj način postao je poslednji premijer SFRJ.

To su ujedno bili poslednji trzaji pred velike ratne sukobe. Otalo je ispisala mračna istorija naroda na ovim prostorima, a posledice sukoba se osećaju i dan danas. Nestabilnost u regionu, uprkos težnjama političara da izgrade politiku mira, još uvek je tu.

Marković je 2009. godine predložio da se napravi savez suverenih država: Srbija, Hrvatska i BiH, zasnovana na ekonomskim osnovama, ali je ta ideja odbijena.  Imao je viziju da se na taj način mogu poboljšati odnosi između država, da se zaposle ljudi i da se smire tenzije jednom zauvek.

Ante Marković bio je poslednji jugoslovenski premijer, čovek koji nije želeo rat, preminuo je 28. novembra 2011. godine u Zagrebu.

Možemo samo da nagađamo kako bismo živeli danas da su ga u zoru devedesetih poslušali oni kojima je preče bilo da narod pošalje da ratuje između sebe, i svu energiju spremnu za sukobe, uložili u demokratiju, mir, ekonomiju  i saradnju.

Foto/Cover: Jutarnji list.hr/Ante Marković

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *