16. 02. 2020.

Miljan Paunović: “RIC može samo da se razvija uprkos teškim uslovima za nezavisno novinarstvo”

Da nije novinar, Miljan Paunović, glavni i odgovorni urednik portala RIC, bio bi glumac. Verujem da bi na „daskama koje život znače“ bio isto tako uspešan kao u ovom našem poslu. U njegovom pisanju prepoznaje se duh Beograda (u kome živi) i kosmopolitski duh dalekih gradova (koje je posetio). Prve novinarske tekstove objavio je u nedeljnom listu Timok Zaječar, a zatim je radio u beogradskim nedeljnicima Ekonomist, NIN, pisao je za APortal, Direktnu reč, Glas Zaječara…Ne trguje emocijama, beskompromisni je borac za istinu, ne obećava ono što ne može da uradi, odgovara odmah na mejlove… Zaljubljenik je u knjige (i sam je pisac – njegov roman prvenac „Soba tajni“ doživeo je dva izdanja), pozorište, film. Važno mesto u njegovom životu zauzima i muzika. Politika je njegov „izduvni ventil“, a u svojim satiričnim kolumnama piše o našoj svakodnevici bez ulepšavanja. Njegov moto je: piši slobodno, piši istinu, budi svoj!

RIC je krajem novembra prošle godine proslavio svoj prvi rođendan. To je period kada dete već prohoda, progovori… Kako stoje stvari sa RIC-om? Kako Vam se čini prvih godinu dana? 

– Radujem se što još uvek postojimo, jer je jako teško raditi u ovim uslovima, koji to nisu. Održali su nas pre svega entuzijazam, volja da uradimo nešto drugačije i da pokažemo da još uvek postoji portal koga zanima novinarstvo pre svega, a ne “kliktabilnost” po svaku cenu, spektakularni naslovi (koji nemaju veze sa tekstom), početak vesti koji ne zadovoljava novinarske forme, nepismeni tekstovi… Lično sam zadovoljan koliko smo napredovali. Radimo sa veoma malo ljudi, sredstava, ali smo uporni, volimo to što radimo i srećni smo dočekali prvi rođendan portala. S obzirom da je RIC dugoročni projekat udruženja “Balkanac”, on samo može da se razvija jer ovo udruženje pokreću mladi (ja sam tu iskustvo), i verujem da ćemo u godinama koje dolaze biti još bolji i zauzeti mesto koje nam pripada u oblasti medija.

Foto: Privatna arhiva/TV Naša Balkan

Kako vidite stanje u medijima u Srbiji? 

Jednom rečju –  haos. Vidim neku trku za profitom i uvlačenjem političarima, ne vidim vrednosti na kojima se zasniva novinarska profesija, ne vidim kolegijalnost (sve manje), moral i etiku baš retko vidim. Ovo govorim za one medije kod kojih bi to pre svega trebalo odmah da se vidi. Mediji sa nacionalnom frekevencijom su u službi vlasti i tu više nema šta da se vidi. Oni drugi se dovijaju, preživljavaju, neki se nažalost i ugase. Mediji u službi vlasti, bilo koje, nisu mediji. To se naziva drugačije. Problem je što je veći deo građana Srbije podložan manipulacijama, i to što pročitaju u “novinama” ili vide na televiziji odobravaju. Kada im se prikaže stvarnost, onda je negiraju. Ne znam zašto ljudi beže od istine, i zašto ne veruju onim medijima koji se bave novinarstvom u pravom smislu te reči.

Koji su najveći problemi sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji? 

– Novinara u Srbiji je ostalo jako malo. Oni drugi to nisu, samo se tako nazivaju. Novinare je strah za ličnu bezbednost, za svoje porodice, strah ih je da se ovo stanje neće još dugo promeniti. Kada novinar  nešto jasno, činjenično kaže o nekom moćniku, njemu na primer zapale kuću. Ostane bez svog doma. Kada otkrije neku aferu, dobije etiketu da je izdajnik. Novinar koji časno i pošteno radi svoj posao nema od čega da živi. Novinari su postali neprijatelji države, ne zato što oni to jesu, nego zato što ih je država tako označila. Vlast ima svoje “novinare” i oni su super. Svi ostali valjda pišu gluposti, ukazuju na nebuloze i to verovatno rade jer im je divno u ovom Zlatnom dobu u kome svi mi živimo. 

Foto: Privatna arhiva

Da li je od cenzure opasnija i pogubnija autocenzura?

-Opasne su obe varijante. Mi koji godinama pišemo, uređujemo, susrećemo se sa ovim pojmovima. U RIC-u nema ni jednog ni drugog, tekst ili može da ide ili ne. Kada ne ide tekst? Kada je promašena tema, kada je nepismen, nestručan, kada ne zadovoljava novinarsku formu. Kada sadrži diskriminaciju bilo koje vrste, govor mržnje, neproverene informacije, kada veliča ratne zločince… Tada koristim cenzuru, ako je to uopšte cenzura. Autocenzura u mom slučaju ne postoji, kažem šta mislim, zato sam tu gde sam i srećan sam zbog toga.

Šta je za Vas novinarska hrabrost? 

-Postaviti pitanje predsedniku/premijeru više puta i ne odustajati od toga dok ne dobijete odgovor. U praksi je to jako teško, jer on sam sebi postavi pitanje ili dobije unapred dogovoreno, a kada mu novinar postavi pitanje, obično dobije neku uvredu zauzvrat. Dobije i specijalne emisije i tamo neki „stručan tim“ koji ga omalovažava i vređa. Mnogo mi je teško kada govorim o svemu ovome, jer shvatam gde živimo. Živimo u iluziji, i to onoj lošoj. Hrabrost je pisati istinu danas, biti novinar u pravom smislu te reči.     

Da li je novinarstvo danas degradirana profesija kao što se govori? 

– Na osnovu svega što sam rekao do sada, rekao bih da jeste. 

Ko su saradnici RIC-a? Slušaju li Vas mladi? 

– Naravno da me slušaju, kada oni hoće (smeh). Saradnici RIC-a su svi oni koji pre svega misle svojom glavom, imaju šta da kažu i žele da se bave ili se bave novinarstvom. Za ovih godinu dana dvadesetak mladih ljudi prošlo je kroz neki vid novinarske obuke, u zavisnosti od svog vremena. Kod nas je sve na volonterskoj bazi, i ko želi da piše može. Ali, ne može da piše svako. Da bi neko pisao prvo mora da zna šta govori, da ume da posluša savet, da daje dobre ideje i da ima stalnu želju za usavršavanjem.

Foto: Privatna arhiva 

Dajete akcenat sopstvenom sadržaju. Kako birate teme? 

– S obzirom da mi nismo portal koji juri klikove i “vreme”, ono da budemo prvi na uštrb kvaliteta, gledam da teme portala budu nesvakidašnje (uz vesti koje su obeležile dan, vikend). Da se čuje za neke ljude koji imaju šta da kažu , a kojih nema previše ili uopšte u medijima. 

Može li se praviti jedan ozbiljan portal, poput RIC-a, sa ograničenim sredstvima? Kako se finansirate? 

-Očigledno da može. Znanje je najveći resurs i ljubav prema poslu koji radite. Ako čuvena Jennifer Lopez može da odigra ulogu bez para, mogu i ja da uređujem portal. To je ljubav i to je ona hrabrost za koju ste me pitali. Zamislite da svi odustanemo jer nema para. Kako neki rade tamo gde rade “zbog porodice”, tako i ja radim ovo zbog moje porodice, da im pokažem da ne treba živeti  i stvarati svet laži za par stotina evra mesečno. Postoje i drugi poslovi, oni su izabrali da učestvuju, ja nisam, ali zato dok stvaram RIC uživam. Sada će neko reći “pa da, lako je njemu, ko zna ko ga finansira”.  Finansiramo se iz privatnih izvora i redovno apliciramo za grantove i projekte. Prvo da se izborimo da kvalitet dođe tamo gde mu je mesto, a onda će doći i novac. Znam mnoge kolege koji su napustili novinarstvo i otišli da rade razne druge poslove, baš zbog toga da ne bi izgubili obraz i dostojanstvo i da ne bi učestvovali u štampanju laži. Njima se divim, oni su heroji! Kod njih ne prolazi to “moram zbog porodice”, a imaju je i oni. Novinarstvo je ozbiljna profesija i jedna laž može čoveku uništiti život. Zamislite šta to znači kada svaki dan štancujete laži? 

Da li je projektno finansiranje budućnosti ili nužda?

-Oba, posebno za male nezavisne medije. 

Foto: Privatna arhiva

Pratite li seminare? Koliko Vam je važno stručno usavršavanje?

– Usavršavam se svakog dana, to jednostavno u ovom digitalnom vremenu tako mora. Ušao sam u ovaj posao dok se još radio na kucaćoj mašini. Na seminare idem sve ređe, jer nemam vremena, ali kada god se ukaže prilika ne propuštam ih. Oni su dobri iz više razloga, uvek saznate nešto novo i upoznate kvalitetne ljude. 

Koja su najznačajnija medijska partnerstva RIC-a ostvarena u 2019? Koja iskustva imate iz ovog vida saradnje?

– Imam odlična isksutva. Upoznao sam uspešne ljude, posebno iz sveta kulture. RIC kao novi portal je imao priliku da isprati FEST, BELEF, BITEF, medijski smo prijatelji Slobodne zone, Bloger Festa, i hvala organizatorima što su nam dali priliku da budemo deo ovih značajnih festivala kod nas. Takođe, medijski smo prijatelji ISWIB-a , studentske međunarodne nedelje u Beogradu, veoma značajne manifestacije koja okuplja mlade iz celog sveta. Mi smo uvek otvoreni za saradnju i ono što potencijalnim medijskim prijateljima možemo da obećamo su profesionalnost u izveštavanju  i otvorenost za sve dobre ideje.  Ne volim osrednjost, površnost i neodgovornost, zato, ko god da nam je izašao u susret, trudio sam se da bude maksimalno ispoštovan, jer je to zaslužio. 

Otkrijte nam planove RIC-a za 2020? 

– Lično ne volim da pravim velike planove. Potrudićemo se da unapredimo platformu, poboljšamo sadržaj, ispratimo neke nove manifestacije, uz one koje već jesmo. Mogu da pozovem ovom prilikom čitaoce da nam oni kažu šta bi želeli da čitaju, ili daju neku ideju pa da je zajedno realizujemo. Naravno, ko želi da piše za nas, može da nam se javi, razmotrićemo svaku ideju, predlog. 

Imate li neostvarenih novinarskih želja?

-Naravno. Radio bih intervju sa Madonom, Jennifer Lopez i Novakom Đokovićem. Imam spremljena pitanja (hahaha). Pravio bih reportaže sa nekih zanimljivih mesta, na primer Arktik, šume Amazona, Aljaska…

Foto: Youtube/Screenshot/Novak Đoković

Vi ste i pisac. Gde pronalazite nadahnuće za stvaranje? Šta Vas inspiriše?

– Hvala za “pisac”, ove godine sam odlučio da prihvatim da me nazivaju i piscem, jer kada vidim koga sve imenuju piscem i književnikom (ili oni to sami čine), koga sve primaju u Udruženje književnika Srbije, zašto ne bi mogli i mene (smeh). Nadahnuće nalazim u životu oko mene, insprišu me ljudi , mesto gde živim, putovanja…

Pored novinarstva šta je Vaša velika ljubav? 

– Gluma. Ali s obzirom da me nisu primili na studije, a pokušavao sam pet puta, sada glumim po kućama (smeh). 

Kako urednik jednog čitanog portala provodi slobodno vreme (pod uslovom da ga imate)? 

– Ako kažem da radim u slobodno vreme zazvučaću pomalo neuravnoteženo, bolesno? Ne radim naravno 24/7 i imam slobodno vreme. Ono je obavezno, jer džabe vam karijera, bilo kakav uspeh, ako nemate vremena za slobodno vreme. U slobodno vreme gledam serije i filmove, čitam knjige, idem u pozorište ili na koncerte, vežbam (teretana i plivanje), odem sa porodicom na neki ručak, u park, u prirodu, na vikend u nekom lepom mestu u našoj  Srbiji. Divna nam je zemlja, imamo sjajna mesta za odmor i prirodu koja vas napuni pozitivnom energijom. Spavam! Volim da spavam. Objavljujem sve i svašta na Fejsbuku – trudim se da bude smisleno. I naravno igram se i pričam sa našim papagajom Perom.

Foto: Privatna arhiva

 

Nešto lično 

Šta trenutno čitate i šta preporučujete drugima za čitanje? 

– Čitam trenutno Maria Levog: “Gde ste bili kada je padao mrak”, a preporučujem sve sem rijaliti pisaca, estradnih pisaca. Konkretno, knjiga “Deca zla” Miodraga Majića prošle godine je na mene ostavila najveći utisak. 

Šta je za Vas sreća? 

– Sreća je biti zdrav, sreća je voleti i biti voljen,  sreća je biti duhovit i smejati se (zato se ja često smejem i dok dajem intervju), sreća je sve ono što nas čini da se osećamo dobro i da delimo sa drugim ljudima tu dobrotu. 

Po čemu ćete pamtiti 2109. godinu? 

-Pet dana u Pragu – ljubav na prvi pogled, kvalitetnim ljudima koje sam upoznao, uspesima meni dragih ljudi i strpljivošću da vreme uradi nešto umesto mene… Po kraju serije Game of Thrones! 

Foto: Privatna arhiva

Šta ćete sebi poželeti u novoj 2020? 

-Samo dobro zdravlje, što i drugima želim.

Koje osobine najviše cenite kod saradnika? 

-Trud, iskrenost, strpljenje i volju za učenjem.

Od koga ste najviše naučili?

-Od mojih roditelja, sestre i supruge (učim još uvek ).

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *