23. 08. 2019.

Kult kafane na Balkanu: Tuga, veselje i biznis na jednom mestu

Poslednjih godina sve više mladih „iz komšiluka“ dolazi u Srbiju (i obrnuto), ne samo da bi upoznali kulturu i prirodu suseda, već i da bi se proveli u nekoj od kafana. Ko odluči da par dana ostane u Beogradu, ako ne ode u neku od kafana, kao da nije ni bio. Kada kažemo kafana,  mislimo na pravu kafanu, a ne na nešto što je u međuvremenu samo uzelo ime, a zapravo je noćni klub.

Ako smo mi ovde u Srbiji po nečemu bili ispred svih drugih zemalja i naroda u okruženju, ali i Evropi, pa čak i svetu, onda je to sigurno po kafani (možda to i nije za neku pohvalu, ali gledajmo pozitivnu stranu kafane).  Ne biste verovali gde je nastala prva kafana i kada. Naime, sve je počelo  jako davno, 1522. godine, godinu dana nakon dolaska Turaka, nastaje prva kafana u Evropi i svetu uopšte, i to na Dorćolu, u  Beogradu. Da, dobro ste čuli. Beograd je te godine bio ispred Londona, Pariza i Beča, zahvaljujući kafani. Ovi evropski gradovi su tek nakon dvesta godina dobili svoje prva mesta ovog tipa za druženje i po koju šoljicu kafe.

Autor: Ranko

Samo ime za kafanu dolazi od arapskih reči i u bukvalnom prevodu znači mesto gde se ispija kafa, što je u početku bila njena osnovna i jedina namena. Kafana će preći dug i zanimljiv put dok nije postala ono što imamo priliku da vidimo danas. Tek vek kasnije kafana postaje mesto gde može da se jede, pije i spava i samim tim postaje dosta posećenije mesto nego ranije. Treba napomenuti da je ovaj ugostiteljski objekat često bio porodičan biznis i prenosio se sa generacije na generaciju.

Svaki grad tog vremena kod nas je imao svoju kafanu, a razvoj ove institucije imao je svoje faze. Iz godine u godinu, iz veka u vek, kafana se razvijala i poprimala obeležja najvažnije institucije Srbije i srpskog naroda. U prilog tome imamo mnoge istorijske činjenice: prva pozorišna predstava izvedena je 1841. godine u kafani, sama Svetoandrejska skupština iz 1858. godine koja je na vlast vratila kneza Miloša Obrenovića održana je u velikoj sali “Knjaževe pivare“. Te godine samo Beograd  je brojao 271 kafanu. U kafani “Kod Rajića junaka serbskog“ na Studentskom trgu 1867. godine organizovana je proslava kada je knez Mihailo dobio ključeve Beogradske tvrđave od Turaka. Nakon oslobođenja Srbije od Turaka 1878. godine, razvoj i napredak države, kao i inovacije koje su dolazile u našu zemlju, usko su vezane za kafanu.

Foto: Privatna arhiva

Znamo da „političari ne piju”, tako barem većina njih kaže. Zbog toga je pomalo apsurdno da su prve političke stranke u Srbiji nastale u kafani, u drugoj polovini XIX veka. Godine 1880. prvi fenjer je zasijao ispred kafane, a 1883. godine prvi telefon je postavljen upravo u kafani. U kafani “Hajduk Veljko“, u knez Mihailovoj ulici, Beograđani su prvi put čuli fonograf 1896. godine, a deceniju kasnije tu je počeo da radi prvi bioskop. Hotel i kafanu “Moskva“ otvorio je 1906. godine kralj Petar.

Kada dolazite u Beograd, ono što je pod obavezno je poseta najpoznatijoj boemskoj četvrti čuvenog naziva Skadarlija. Tu su se 1908. godine održale prve predstave beogradske opere. Najpoznatiji gosti skadarlijskih kafana bili su: Tin Ujević, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Bora Stanković, Branislav Nušić i mnogi drugi. Nije tajna da su neki od njih svoje pesme pisali za kafanskim stolom. Očigledno je da su naši najveći pisci i pesnici imali dve štamparije, naši umetnici dva ateljea, a naši političari dve kancelarije. Da li je kafana bila na prvom ili drugom mestu – to vi procenite. Od Vuka Karadžića , preko Bore Stankovića, pa sve do Duška Radovića i Miroslava Antića, od Miloša i Mihaila Obrenovića, preko Nikole Pašića i kralja Petra, pa do današnjih političara – neizostavni deo protokola i ponašanja je kafana. To su, priznaćete, veliki ljudi našeg roda. Prema popisu iz 1927. godine u Beogradu je bilo 667 kafana. I tokom dvadesetog veka rađale su se nove kafane, a stare nastavljale svoju tradiciju.

 

Foto: Kafana Dardaneli, 1880 god. Beograd

Primetno je da se sa dvadeset i prvim vekom i razvojem tehnologije broj ljudi po kafanama smanjio jer su sad tu različiti elitni restorani, hoteli, diskoteke, kafići i klubovi. Pa ipak, kafana i dalje opstaje i vodi svoju borbu. Zanimljivo je da sve veći broj mladih posećuje kafanu. Prednost kafane je ta što u njoj može da se jede, pije, sluša muzika, veseli i razgovara. Ukratko, sve na jednom mestu. Takvu atmosferu retko gde u svetu možete osetiti. Zato stranci sa oduševljenjem tokom boravka u našoj zemlji obilaze kafane. Danas, kao moderna evropska država, imamo izgrađene sve neophodne institucije. No, nezamislivo je da su sve one tokom svog nastajanja i razvoja bile koncentrisane na jednom mestu. Upravo se iz naše bogate istorije vidi da je to jedino kafani pošlo za rukom. Ona je bila dvor, banka, ministarstvo, pozorište, skupština, klub književnika, mesto rušenja stare i rađanja nove vlasti, mesto odakle su u svet otišle nove ideje i patenti. Ona je bila centar svih važnih događaja u našem državnom, kulturnom i duhovnom razvoju.

Foto: Pixabay.com / analogicus

Bez kafane, istorija bi svakako bila drugačija na ovim prostorima… Da li možete zamisliti uspeh koji se nije proslavio u kafani? Da li možete zamisliti tajne koje nisu izrečene u ćošku neke kafane ili važnu odluku koja nije donesena za kafanskim stolom ili neki važan posao koji nije tu sklopljen? Možda, ali teško. A da ne pričamo o ljubavima koje su se dogodile baš u kafani… Zbog toga, posetite neku kafanu, ali pripazite kako iz nje izlazite, jer mnogima se desi da “promaše izlaz”, ali to je neka druga priča…

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *