25. 01. 2020.

Katarina Jonev: “Zlostavljačima je Internet dao prednost i decu iskorišćavaju na najsurovije načine”

Internet je sastavni deo života, i u ovoj 2020. godini svakako ćemo ga koristiti u privatne i poslovne svrhe. Dok to činimo treba da imamo na umu bezebednost, jer jedan pogrešan klik može nama i našoj deci zagorčati život. Da se to ne bi dogodilo, razgovorali smo sa Katarinom Jonev, edukatorkom za bezbednost na Internetu i doktorandom na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, koja je za naš portal pričala o dobrim i lošim stranama virtuelnog sveta.

Da li je u godini za nama svest o opasnostima koje vrebaju na Internetu povećana? Kakav je vaš utisak?

-Želim da verujem da su učinjeni dobri pomaci kada je reč o podizanju svesti našeg društva u celini kada su u pitanju opasnosti na društvenim mrežama, ali da mora još više da se radi i govori o ovoj temi – i te kako treba! Paralelno uz kvalitetnu edukaciju dece, treba aktivnije sprovoditi i edukaciju roditelja. Svaki treći učenik imao je negativno online iskustvo u protekloj godini, ali skoro četvrtina nije nikome o tome govorila ili je ignorisala problem nadajući se da će nestati sam od sebe. Stoga treba uputiti i roditelje u nove tehnologije ali i ojačati njihovu ulogu u zaštiti dece od rizičnog ponašanja na internetu.

Koliko su mladi svesni šta sve može da im se dogodi jednim pogrešnim klikom?

– Nisu uvek. Starosna grupa koja je najzastupljenija u virtuelnom svetu su mladi uzrasta od 13 do 25 godina. Trećinu ukupnih korisnika Interneta čine mlađi od 18 godina. Deca u sve mlađem uzrastu postaju korisnici društvenih mreža. Istraživanja kažu sledeće: u Sjedinjenim Američkim Državama, od desetoro dece čak devet pretrpi neki oblik sajber neprijatnosti. U Srbiji od troje dece jedno doživi neki od oblika sajber uznemiravanja. Deci i mladima treba objasniti da je internet izuzetno korisna stvar. Internet poseduje niz prednosti i odličnih kakteristika kao što su lak pristup, potencijalno velika publika iz celog sveta, brza komunikacija i protok informacija, virtuelna prisutnost. Digitalne tehnologije omogućile su deci i mladima olakšano učenje i obrazovanje, jednostavan pristup informacijama, kreativnost, učinile da se njihov glas čuje, da učestvuju u kampanjama podizanja npr. ekološke svesti, savladavanje stranih jezika, pre svega engleskog, olakšale su komunikaciju i povezivanje vršnjaka.  Međutim, postoji tamna strana koja uključuju nezakonite aktivnosti koje štete pre svega deci. 

Foto: Privatna arhiva

Kako je Internet uticao na zlostavljače? 

Zlostavljačima je Internet pružio prednost, podstiču se novi vidovi eksploatacije i zlostavljanja dece, pravi se nelegalan i često brutalan sadržaj gde se deca iskorišćavaju na najsurovije načine. Nasilnicima je pružena mogućnost da se sakriju iza anonimnosti i svojim žrtvama naprave pakao od života, kontaktirajući ih i uznemiravajući ih na različitim forumima, društvenim mrežama pa i putem četovanja u video igrama. Sadržaj koji kruži je često neprimen deci, a što je najgore veliki broj dece i samo kreira neprimeren sadržaj (na primer snimanje tuča vršnjaka, maltretiranje životinja…). Trgovina decom nije isključena – ako dete odluči da se nađe uživo sa nepoznatom osobom koju nikad nije upoznao ili upoznala, zna je samo putem komunikacije sa društvenih mreža, može sebe da dovede u opasnost da bude kidnapovano ili iskorišćeno. Istraživanja pokazuju i sledeće: učestalo korišćenje smartfona utiče na pažnju i koncentraciju, pamćenje, izaziva preopterećenost, neusredsređenost, utiče na samopouzdanje, gubitak kontrole, pojavu depresije i anksioznosti, problem razlikovanja bitnog od nebitnog sadržaja, utiče na san i vid, na poimanje sveta i situacija oko nas. Sve pobrojano važi pogotovu za decu i mlade. Preterano korišćenje smartfona, tableta, laptopa, i prisustvo na društvenim mrežama šteti mladima, a mogu se razviti i zavisnosti od Interneta ili igranja video igrica.

Kakve su statistike kod nas i u svetu, na koji način se Internet najviše zloupotrebljava?

-Pre nekoliko nedelja predstavljeni su rezultati istraživanja ,,Deca Evrope na Internetu’’ u kom su i deca iz Srbije uzela učešće. Kao višegodišnji edukator na temu bezbednosti dece na Internetu, prisustvovala sam predstavljanju izveštaja jer su me zaista zanimali rezultati. Pojedini podaci jesu zabrinjavajući, naročito kada je u pitanju sadržaj kojima su mladi izloženi i koji pretražuju. Sa druge strane, ohrabruje da deca od kada su Informatika i računarstvo postali obavezan predmet, razvijaju digitalne veštine. Izdvojiću nekoliko bitnih stavki iz samog istraživanja sa fokusom na aspekt rizičnog ponašanja na internetu:  86 odsto dece i mladih u Srbiji, uzrasta od devet do 17 godina, koristi Internet svakodnevno putem pametnih telefona, a taj procenat raste sa uzrastom. Na Internetu u proseku provode tri sata dnevno (deca od 15 do 17 godina četiri i po sata), dok tokom vikenda provedu između četiri i sedam sati. Međutim, veliki je procent dece koji je bio izložen štetnim sadržajima na internetu. U istraživanju se navodi: ,, Gotovo polovina  njih je videla slike krvi i nasilja gde se prikazuje mučenje ljudi i životinja, kao i načine na koje čovek može fizički da se povredi, 45 je videlo poruke mržnje, dok je 38 odsto  (među njima 61 procenat starijih devojčica) načine da se postane anemičan ili bulimičan, 35 odsto tuđa iskustva sa uzimanjem droge, a 31 odsto načine na koje može da se počini samoubistvo’’. Trećina dece i mladih uzrasta od 11 do 17 godina pristupila je veb sajtu pornografskog sadržaja, dok 43 odsto učenika i šest odsto učenica to čini svakodnevno.

Foto: Katarina Jonev/Privatna arhiva

Objavili ste knjigu „Bezbednost dece na Internetu i društvenim mrežama“. To je svojevrstan „vodič za roditelje“, šta mogu oni, ali i deca, da nauče iz vaše knjige?

Nažalost, nisu svi roditelji podjednako upućeni kako da adekvatno usmere svoju decu kada su bezbednost, privatnost i prisutnost u virtuelnom svetu u pitanju. Stoga knjiga ,,Bezbednost dece na Internetu – vodič za roditelje’’ treba da roditeljima čija deca rastu i razvijaju se u digitalnom dobu pruži odgovore na nedoumice i da smernice kako da njihova deca postanu (i ostanu) bezbedna. Internet nije bauk, ako se dobro i pravilno koristi može da donese veliki broj koristi detetu – razvijanje komunikacionih veština, učenje i usavršavanje stranih jezika, čitanje e-knjiga, razvoj IT pismenosti… Ali svaki roditelj mora da zna da ima veliki broj opasnosti koje vrebaju na Internetu,  a koje targetiraju upravo najmlađe. Cilj ove knjige je promovisanje sigurne upotrebe Interneta i društvenih mreža među decom i mladima kao i pružanje smernica roditeljima da lakše razumeju i ukažu da potencijalne opasnosti koje vrebaju iz virtuelnog prostora. Knjiga ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje’’ treba da pruži odgovore roditeljima čija se deca rađaju, rastu, obrazuju se, razvijaju i žive u digitalnom svetu. Pararelno, roditelji treba da se upoznaju sa pojmovima najčešćih oblika opasnosti koje vrebaju mlade u virtuelnom prostoru – sajber vršnjačko nasilje, sajber uznemiravanje, sajber kriminal kao i internet zavisnost.

Koliko država pomaže u sprečavanju zloupotrebe na društvenim mrežama pre svega, i u kojim slučajevima najčešće?

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Minisrartsvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova zajedničkim snagama rade na bezbednosti dece i mladih na društvenim mrežama. Kada je u pitanju borba protiv pedofilije na internetu, MUP i Uprava za visokotehnološki kriminal sjajno rade svoj posao i sprečavaju distribuciju pornografskog materijala koji uključuje maloletna lica.

Kakvo je stanje u Srbiji, ko su najčešće žrtve sajber kriminala?

– Kompjuterski kriminal nažalost cveta na globalnom nivou i obuhvata zločine počinjene nad računarom i materijalima sadržanim u njemu poput softvera i podataka. Kompijuter se u ovom slučaju koristi ili kao sredstvo ili cilj izvršenja krivičnih dela. Sajber kriminal predstavlja nelegalni upad u drugi kompjuterski sistem, krađu kompjuterskih podataka, ili korišćenja online sistema za vršenje ili pomoć u izvršenju prevara. To uključuje hakerisanje, napad ometanja servisa, neovlašćeno korišćenje podataka poput menjanja, brisanje, krađe podataka, vandalizam, elektronske prevare. Sajber kriminal obuhvata aktivnosti od nelegalnog preuzimanja odnosno ‘’skidanja’’ muzičkih fajlova do onlajn krađe banaka, identiteta, širenja virusa,malvera, itd. Kao što sam napomenula, ovo je međunarodna pretnja i Srbija nije izolovana niti bezbedna kada je reč o sajber kriminalu. Ubrzani razvoj kompjuterske tehnologije i sve šire korišćenje sajber prostora u svakodnevnom životu ‘’prebacilo’’ je tradicionalne pretnje u virtuelnu realnost. Krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala zahvataju sve šire oblasti naših života. U Srbiji se iz godine u godinu ‘’poboljšavaju’’ uslovi za sajber kriminal. Primetan je porast Internet prevara poput prevare na internet sajtovima-prodavnicama – neisporučivanje proizvoda, lažna prezentacija proizvoda, prodaja robe sa crnog tržišta. Sa druge strane, imamo i porast uznemiravanja, pretnji, lažno predstavljanje, problem distribucije pedofilskog sadržaja i seksualne eksploatacije dece. Sve su ovo akti sajber kriminala koji direktno ugrožavaju sigurnost i poverenje građana.

Foto: Pixabay.com

Šta biste poručili korisnicima društvenih mreža, kako da ne upadnu u neku zamku dok „surfuju“ po Internetu?

U poslednje vreme kruže lažne nagradne igre po društvenim mrežama. Da biste dobili nagradu ‘’jedino’’ što treba da uradite je da ostavite lične podatke – od JMBG-a do adrese stanovanja. Ne radite to jer time sebe potencijalno izlažete opasnosti. U slučaju da vam stigne mejl od banke da nešto sa vašom karticom nije u redu nikako ne ukucavajte svoj PIN kod već kontaktirajte banku i pitajte da li postoji problem. Ne slikajte i ne šaljite sliku svoje lične karte jer može doći do zloupotrebe podataka. Lažnih profila je sve više stoga je neophodno biti pažljiv, naručito kada neko traži novac i to u humanitarne svrhe. I u ovom slučaju treba proveriti bankovni račun i/ili čak pozvati banku i pitati da li je račun namenski otvoren za pomoć u humanitarne svrhe. -Jedna od naizgled najjednostavnijih formula da sačuvamo naše podatke je – da ih ne otkrivamo! Ne postavljati na društvene mreže podatke o sebi poput broja telefona, adrese kao ni na sajtove koje traži za registraciju naprimer broj pasoša, JMBG i slično. Hakerima naši podaci mogu biti dragoceni za različite zloupotrebe – od toga da se neko predstavlja kao mi, prodaje našeg sajber identiteta, do potencijalnog pranja novca za druge kriminalne aktivnosti. Žrtva najčešće ne zna da su njeni podaci zloupotrebljeni. Ujedno, apelujem na roditelje ne kače fotografije male dece (pogotovo fotografije dece u kupaćim kostimima, donjem vešu, bez odeće…) koje mogu biti zloupotrebljene na užasan način od strane različitih Internet predatora.

Foto: Privatna arhiva

Šta očekujete da 2020. godina generalno donese na ovom polju – bezbednosti na Internetu?

– Veću svesnost društva u celini o opasnostima na Internetu. Internet je sjajna tekovina 20.veka a uz sve prednost razvoja informacionog društva, moramo paralelno da vodimo računa i o aspektu bezbednosti.

Foto: Privatna arhiva

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *