22. 09. 2019.

Izrael: Susret sa istorijom u zemlji kontrasta

Nekada su srpski hodočasnici na put u Svetu Zemlju kretali u jesen, a vraćali se posle Božića. Putovalo se peške i brodom. Danas se u Izrael odlazi u organizaciji turističkih i pokloničkih agencija, a avionom se stiže za manje od četiri sata. 

Već na putu do hotela, shvatila sam da sve ono što sam pročitala o Izraelu zemlji ima još jednu dimenziju koja, duboko usađena u svet čovečanstva, traje već tri hiljade godina.

Na ovom parčetu Bliskog istoka rođenje su dve najveće monteističke religije – judaizam i hrišanstvo. Izrael je Sveta zemlja Jevreja i hrišćana, a Jerusalim treće duhovno najvažnije mesto muslimana, odmah iza Meke i Medine. Za hrišćane je Jerusalim najsvetije mesto na zemlji jer je u njemu razapet, na krstu umro i iz groba Vaskrsao Gospod Isus Hrist. Za Jevreje on je ujedinjena i večna prestonica.

Zemlja kontrasta 

Sve je ovde u kontrastima – s jedne strane je Jerihon, sa istorijom dugom skoro 10.000 godina (pored Damaska najstariji grad na svetu), a sa druge je Tel Aviv „star“ nešto više od sto godina.

Kontrasti između drevnog i modernog, duhovnog i ovozemaljskog, jasno se vide u dva najveća grada – Jerusalimu i Tel Avivu, koji predstavljaju neponovljiv spoj duha, kulture, istorije, geografije, klime i gastronomije. Izraelci u šali kažu da se „u Hifi zrađuje novac, u Jerusalimu moli, a u Tel Avivu zabavlja“. Zašto je to tako turistima i hodočasnicima brzo biva jasno. Ove dve grupe turista razlikuju se jedino po svojim krajnjim odredištima. Dok oni prvi obilaze mesta iz Biblije i istorije, ovi drugi se trudi da što više upoznaju i otkriju savremeni Izrael.

 

Tel Aviv, Foto: Wikipedia

Iako je Tel Aviv od Jerusalima udaljen samo sat vremena vožnje, ta dva grada potpuno su različita i skoro kao da nemaju ništa zajedničko. Tel Aviv predstavlja suštu suprotnost Jerusalimu. Moderan, živ, kosmopolitski, luksuzan i blistav, ovaj sunčani grad na obali Mediterana je mesto gde se živi punim plućima.

Originalno ime ove jevrejske naseobine u tadašnjoj Palestini bilo je Ahuzat Baiet, ali su doseljenici odlučili da gradu daju novo ime, spoj hebrejske reči koja označava brdo koje je stvorio čovek (Tel) i reči za proleće (Aviv).

Šetnja uz more je nezaobilazan doživljaj svakoga ko ga poseti. Zanimljivo je da su 4.000 “bauhus” zgrada tridesetih godina 20. veka gradile nemačke arhitekte jevrejskog porekla, koji su se tokom britanskog protektorata nad Palestinom vratili u svoju postojbinu. Zahvaljujući njima, Tel Aviv ima više „bauhaus“ zgrada nego svi gradovi sveta zajedno.

Posebno je zanimljiva istorijska luka Jafa, koja u sebi nosi jako arapsko nasleđe sa elementima svih mediteranskih stilova. Postala je poznata po brodovima koji su u Evropu donosili sočne pomorandže i mirišljave začine. Danas uličice ovog šarmantnog grada nose imena po horoskopskim znakovima i po njima konceptualni umetnici postavljaju svoje instalacije.

Jafa

Dva grada

U nastojanju da se odvoji od Palestinaca i zaustavi samoubice bombaše, Izrael je podigao osam metara visok betonski zid oko Vitlejema. Reč je o zidu ukupne dužine 790 kilometara koji Izrael gradi prema čitavoj Zapadnoj obali.

Da bi turisti ušli u biblijski grad, moraju da prođu kroz metalnu kapiju koju čuvaju izraelski vojnici. Iako su rat i izolacija vidljivi, Vitlejem pleni mirom. Za razliku od ostalih delova koji su pod palestinskom samoupravom ovamo svakodnevno stižu poklonici, pa njegovi stanovnici imaju stalni izvor prihoda.

S druge strane Vitlejemskog zida, preko puta Jerusalima, nalazi se brdo sa čijeg se vrha Isus Hrist vazneo u nebesa – Maslinova gora, dok se u manastiru Vaznesenja čuva kamen na kome je stajala Bogorodica i posmatrala vaznesenje svog sina. Spuštamo se do Getsimanskog vrta i Crkve Bogorodičinog groba u čiju unutrašnjost ulazimo niz 40 strmih stepnika. Iza Bogorodičinog groba može se videti čudotvorna ikona Jerusalimske majke Božije, za koju se pretpostavlja da ju je oslikao apostol i evanđelista Luka.

Muzej knjiga u Jerusalimu

Pećina rođenja

Interesantno je da Isus nikada nije dolazio u Vitlejem. U njemu se nalazi jedna od najstarijih crkava na svetu, koju je podigao rimski car Konstantin još u 4. veku. Jedina je crkva u Svetoj Zemlji, sačuvana u izvornom obliku. Persijanci koji su 614. upali u Svetu Zemlju poštedeli paljenja kada su na ulazu videli prikaz trojice mudrace sa istoka obučene u pesrijsku odeću. Nalazi se u posedu grčke jerusalimske patrijaršije, ali i rimokatolici i jermeni imaju pravo na bogosluženja.

Vitlejem: Crkva Hristovog rođenja

Poklonici iz čitavog sveta dolaze da vide pećinu ispod oltara u kojoj je rođen Isus i vitlejemsku zvezdu sa četrnaest kraka ucrtanu na mestu njegovog rođenja. Dok stojim u dugačkom redu hodočasnika, čvrsto stežući sina za ruku, posmatram u polumračnoj crkvi treptaj sveća koje osvetljavaju ostatke vizantijskih mozaika i ikonu Bogorodice Vitlejemske, slušajući pojanje grčkih monaha, shvatam da je ovo mesto gde nervoza i žurba savremenog života moraju da kapituliraju i usptupe mesto strpljenju. Jedino što narušava svečanu atmosferu jeste škljocanje foto-aparata. U celoj Svetoj Zemlji dozvoljeno je slikanje, pa hodočasnici fotografišu čak i sebe kako celivaju svetinje(!).

Crkva Uspenija Presvete Bogorodice Jerusalim

Beli zidovi Jerusalima

Beli kamen je zaštitni znak Jerusalima. Ne bele se samo zidine drevnog grada, već i moderne zgrade. Kažu to je isti onoj kamena od koga su zidali u vreme Hristovog ovozemaljskog života. Pričaju svoju priču o caru Davidu Psalmopojcu, Solomonu, Hristu, krstašima… U stari grad Jerusalim se može ući kroz sedam kapija: Lavlja ili Svetog Stefana, Damask, Jafa, Sion, Dang, Herodova i Nova kapija. Osma Zlatna kapija, istu onu na koju je Isus sa učenicima ušao u Jerusalim na Cveti, zazidali su 810. godine Arapi.

Grad nepomirljivih razlika, grad hodočašća, svetinja nad svetinjama. Sudar modernog i drevnog vidljiv je svuda. Podeljeni u svoje četvrti žive Jevreji, Arapi, hrišćani i Jermeni. Svaka četvrt diše za sebe i živi u svom svetu. Svi imaju svoj sedmi dan odmora: petkom ne rade muslimani, subotom Jevreji, a nedeljom hrišćani. I svako se moli na svoj način svom bogu. Jedino što narušava molitvenu tišinu Jerusalima jeste prodorna pesma muzejina sa džamija, na koju posle izvesnog vremena više i ne obraćamo pažnju.

Najvažnija ulica  

Za hrišćane najvažnija ulica u Jerusalimu je Stradalni put – Via Dolorosa ili Put bola, kojim je Isus Hrist nosio svoj krst do Golgote. Ima četrnaest stanica, na kojima su se dešavale važne stvari –padovi, susret sa Bogorodicom, molitve, reči upućene okupljenim ženama.

U Hristovo vreme Golgota (Kalvarija) je bilo uzvišenje izvan granica grada Jerusalima na kome se bacalo smeće. Stradalni put nemoguće je proći u prepodevnim časovima, jer se duž njega danas nalaze trgovački sukovi, tako da hodočasnici, u kasnim popodnevnim sastima, polaze od mesta Hristove osude do ogromne Crkve svetog vaskresenja ili Crkve svetog groba. Pod njenim kupolama nalaze se sjedinjene Golgota, Ploča miropomazanja, Hristov grob, Crkva časnog krsta i ostala sveta mesta vezana za Isusovo raspeće.

Sedište je grčkog jerusalimskog patrijarha, ali su pojedini delovi podeljeni između rimokatoličke, jermenske i koptske  crkave, koje služe liturgije u različito vreme. Zbog brojnih hodočasnika u grob ulaze po tri vernika, a vreme boravka je ograničeno. Inače ključeve hrama Vraskrsenja Hristovog, po tradiciji još od Saladina, čuvaju dve muslimanske porodice.

 

Mesta Hristovih čuda

Iz Jerusalima, sa 750 metara nadmorske visine, spušta se do nulte tačke, a odtle polako klizi još 350 metara ispod nivoa svetskih mora. Ponovo prolazimo kroz delove palestinske teritorije. Predeli pred nama se menjaju.

Neprimetno pred vašim očima pustinja ustupa mesto zelenilu i nepeglednim plantažama južnog voća, lancima raskošnih hotela… Pored vas promiče reka Jordan i koja predstavlja i granicu sa Kraljevinom Jordan. Na susednoj obali mogu se videti jordanski graničari. Sve je ovde tako blizu, a tako daleko, suprotstavljeno.

Promiču Jerihon, Gora Iskušenja, reka Jordan na kojoj je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista. Na njega se danas, budući da je u graničnom pojasu, dolazi samo dva puta godišnje, uz blagoslov jerusalimskog patrijarha. Zato se poklonici tradicionalno pogružavaju u svetoj reci Jordan, u mestu Jardenit. Put nas dalje vodido gore Blaženstva na Genizaretskom jezeru (Galilejsko more), Tabhe, gde je Isus od pet ječemenih hlebova i dve ribe nahranio pet hiljada ljudi, starog Kapernauma, u kome je živeo i lovio Sveti Petar, brda preobraženja Tavor, Kane Galilejske, mesta prvog Isusovog čuda kada je na svadbi vodu pretvorio u vino…

Granica sa Kraljevinom Jordan

Stroge mere sigurnosti 

Službenici na aerodromu Ben Gurion ne traže bombe i noževe, oni tragaju za lošim namerama. Putnici ne skidaju cipele, ne oduzimaju im se flašice sa vodom, ne rade se detaljni pregledi prtljaga, ne moraju da prolaze kroz masovne detektore, ali pre ulaska u avion, prvo morate odgovoriti na brojna, pomalo  neobična pitanja, poput: „Da li ste sami pakovali svoju putnu torbu?“ ili: „Sa kim ste se sreli pre dolaska na aerodrom?“.

Autorka reportaže je glavna i odgovrna urednica portala Mediasfera

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *