06. 12. 2019.

Građani Amiena u Francuskoj o vršnjačkom nasilju: „Skoro da se o ovom problemu uopšte ne priča”

Autori teksta: Emilija Nestorović, Anđela Vasiljević, Uroš Rakić

Dvoje mladih ljudi iz Srbije, Uroš Rakić ambasador udruženja „Balkanac“ u Irskoj i Anđela Vasiljević ambasador ovog udruženja u Francuskoj, uradili su anketu u francuskom gradu Amienu o problem vršnjačkog nasilja, u sklopu kampanje  Balkanca”: „Stop nasilju, budi solidaran“. Cilj ove ankete bio je da saznamo kako na ovaj problem gledaju ljudi koji žive u nekoj drugoj državi, i šta njihovo društvo čini u lokalnoj zajednici, kako bi se izborilo i ukazalo na ovaj veliki globalni problem.

Stanovnici  Amiena su podelili svoja razmišljanja i načine kako se bore protiv vršnjačkog nasilja, a bilo je i onih koji su govorili o ličnim iskustvima iz kojih nose velike ožiljke, ali i veliku snagu. Razumljivo, ispitanici su želeli da ostanu anonimni, što je njihovo pravo,  a na pitanje „kako se građani Francuske bore sa ovim problemom“, odgovorili su:

Bila sam i sama žrtva nasilja, tukli su me i jedina reakcija koja je postojala, bila je razdvajanje u datom trenutku agresije – reči su sagovornice, koja ističe da ne postoje sankcije za nasilnike. – U moje vreme to bilo je drugačije, nisam imala društvene mreže, pa kad odem kući, to bi prestajalo. Danas to nikad ne prestaje.

Foto: Youtube/Screenshot/Spot profesrora iz Francuske o vršnjačkom nasilju

Grupa srednjoškolaca za rešavanje bilo kakvog problema, pa i vršnjačkog nasilja, ističe da je neophodno obratiti se odrasloj osobi, profesoru na primer, ali pre svega razgovarati sa roditeljima.

Momak i devojka u svojim dvadesetim godinama smatraju da kao društvo ne radimo mnogo po ovom pitanju, da nema dovoljno reklama i da svest ljudi o vršnjačkom nasilju nije na dobrom nivou.

– Nema podrške, uopšte se ne priča o tome. Na primer, imamo decu koja se nađu u ludilu, a ljudi koji rade sa njima nisu dovoljno stručni ili obrazovani da bi rešili problem.

 Otac dve odrasle devojke rekao je da je razgovor sa decom od izuzetne važnosti, jer roditelji nisu nužno svesni da mladi imaju problem – rekao je otac dve odrasle devojke.

Foto: RIC/ Amien/Francuska

Iako su bili u žurbi, mladi par je odvojio minut vremena da se posveti ovoj temi, istakavši da ne znaju, srećom, kako stvari funkcionišu u ovakvim situacijama, ali da mora da postoji nešto što se deci pruža u ovakvim situacijama.

Jedna od majki je vrlo hrabro istakla ulogu roditelja: – Postoji ono što dolazi iz škole i šta dolazi od nas roditelja. Ako želite da se postavite kao autoritet, ponekad je potrebna i batina.

Vršnjačko nasilje ima i drugačije implikacije, i ne možete uvek sa sigurnošću da prepoznate da je baš vaše dete žrtva. 

–  Suprug mi je ispričao da se jedno dete žalilo na jake bolove u leđima. Pitali bi ga ‘da li je sve u redu u školi ?’ ono bi odgovorilo potvrdno. Međutim, imao je velike bolove, išao je u urgentni medicinski centar  na ispitivanja, ali lekari nisu mogli da daju dijagnozu, sve je delovalo u redu. Dok je bio na raspustu, bolova nije bilo. Sledeće školske godine su ponovo počeli. Na kraju se ispostavilo da je on žrtva vršnjačkog nasilja, a da se bolovi u leđima javljaju kao posledica pretrpljenog straha – objašnjava jedan roditelj.

Foto: Youtube/Screenshot/Simulacija vršnjačkog nasilja/Roditelji Me

Nije lako objasniti deci šta je vršnjačko nasilje, da li su i oni žrtve. Međutim, jedan francuski profesor je odlučio da svojim đacima, na način koji je njima zanimljiv, stane na put vršnjačkom nasilju, tako što je sa svojim razredom snimio spot o ovoj temi kroz pravac muzike koji je u sferi njihovog interesovanja.

Iz ankete građana Amiena možemo da zaključimo da je veoma važno da ukoliko shvatimo da imamo problem, odnosno ukoliko smo žrtva vršnjačkog nasilja, trebalo bi odmah da se obratimo odrasloj osobi za pomoć. Roditelji treba da obrate pažnju ukoliko se njihovo dete čudno ponaša i da razgovaraju sa njim. Institucije treba brže i bolje da reaguju u cilju sprečavanja vršnjačkog nasilja i mehanizama zaštite. Na kraju, bitno je da svi mi reagujemo, pa možemo i da napišemo pesmu, poput profesora.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *