18. 08. 2019.

Dr Aleksandar Ivković, radiolog: “Kada kažem da ima manje od 50 žrtava nakon 33 godine od Černobila, ljudi me mrze”

Igrana serija “Černobil” o najvećoj nuklearnoj katastrofi na svetu emituje se na kanalu HBO, i donosi nam dramatičnu priču koja se dogodila u noći između 25. i 26 . aprila 1986. godine na severu Ukrajine. Nakon eksplozije nuklearnog reaktora 4, tokom te noći umrlo je dva radnika, a 28 njih je preminulo u narednim danima i mesecima od posledica incidenta.   Istina o Černobilu je  predmet raznih špekulacija (broj žrtava, stepen i vreme trajanja radijacije, dugoročne posledice…). Za naš portal radiolog dr Aleksandar Ivković govori o efektima ove tragedije, ali i seriji “Černobil”: 

Krvave rane kod radnika koje vidimo u seriji su bile posledica opekotina. Temperatura je, kažu, dostizala i skoro 9000 stepeni celzijusa. Prvi efekti radijacije viđeni ispoljeni su kod Diatlova (glavno okrivljeni) koji je počeo da povraća. Sve ostalo je namerna dramatizacija (ne navode da su rane od radijacije, samo se stiče takav utisak).

Foto: Pixabay.com/Pripjat

Objasnili ste mi da je u Černobilu bio problem radioaktivni jod. Koja je razlika između joda i uranijuma, to se u narodu često meša?

– Vreme poluraspada radioaktivnog joda je osam dana, a uranijuma 4.5 milijardi godina. Znači radijacija koji uranijum produkuje za 4.5 milijardi godina jod to uradi za osam dana (ne govorim o preciznim brojkama već o efektu). Osim toga, radioaktivni jod se vezuje za štitnu žlezdu male dece i razara je dok uranijum biva odlagan na površinu dugih kostiju gde nema nikakav efekat. 

Znači, uranijum nije štetan? Koliko njemu treba da se “raspadne”?

– Uranijumu jedno 1000 godina, ako neko poživi toliko. Uranijum je sastavni deo vode, vazduha, hrane, tla pa i ljudskog tela. Kupanje u bazenu reaktora sa 200 tona uranijuma nije štetno.

Foto: Youtube/Screenshot/HBO

Kažu da u zabranjenoj zoni Černobila od 30 kilometara u prečniku, danas životinje žive najnormalnije. Kako je to moguće?

– Ono što je opasno kod svakog nuklearnog incidenta su kratkoživući izotopi, oni koji se raspadnu za jako kratko vreme. Opasnost od radijacije se smanjuje po principu 7/10. Na svakih sedam mernih jedinica za 10 puta opada radijacija. Ne samo Černobil, Hirošima i Nagasaki su mesta gde žive ljudi, ogromni gradovi. U zoni Černobila živi i 1000 ljudi koji nisu hteli da se evakuišu. Slično je i sa Fukušimom.

Zbog čega je napravljena velika drama u vezi sa radioaktivnošću ako nije bila toliko opasna?

– Opasnost od radioaktivnosti raste sa dozom. Male količine su bezopasne, velike su izuzetno opasne. Ne treba dozvoliti da dođe do incidenta a ako dođe postoje mere koje se primenjuju. U Černobilu to nije bio slučaj, u Fukušimi jeste, tako da je broj žrtava radijacije u Fukušimi nula.

Foto: Pixabay.com/Pripjat

Koliko je ova serija na HBO istinita, a koliko nije, u smislu ozračenih ljudi i smrtnosti nakon havarije?

– To ćemo videti do kraja. Meni lično smeta preterana dramatizacija ali bez nje niko ne bi ni gledao.

Zbog čega se onda u javnosti pokazuju slike ozračenih ljudi, dece sa deformitetima..?

– Strah je uvek najbolji proizvod. Strah prodaje vesti, reklame idu tamo gde je najviše senzacija.  Kada kažem da ima manje od 50 žrtava nakon 33 godine od Černobila, ljudi me mrze. To ne prodaje robu, potrebni su unakaženi, deformisani (nije bilo porasta broja deformiteta). Kada im jasno pokažem da su to zvanični podaci svih ruskih i svetskih komisija onda kažu to se zataškava. Pa što bi Amerikanci zataškavali nesreću ruske elektrane? Oni baš žele da pokažu kako je mnogo više. Inače smrt od opekotina i radijacije izgleda mnogo gore nego što to mogu da pokažu slike.

Foto: Youtube/Screenshot/Černobil/Nuklearna elektrana 2018

Da li smemo bez ikakvog straha da posetimo Černobil danas, koje su mere predostrožnosti?  

– Idite u Kijev, ture do Černobila postoje već osam godina. Ako vas neko plaši znajte samo ovo: reaktori 1 i 2 u Černobilu su nastavili da rade i radili su sve do 2001 godine. Tu je radilo oko 3000 ljudi. U zoni reaktora 4 (onog koji je eksplodirao) se nalaze ljude, vrše merenja, prave testove, eksperimente. Radijacija je prirodni proces. Bez radijacije ne bi nastao život na Zemlji. Život se razvio u okruženju velike radijacije, veće nego što je sada. Ljudi žive u zonama gde je radijacija sto puta veća nego kod nas i zanimljivo imaju manju incidencu karcinoma.

Foto: Youtube/Screenshot/Aleksandar Ivković 

1 komentar

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *