17. 10. 2019.

Dejan Josić, “Terminal” u Somboru: ”Želimo da izvezemo festival van naših granica”

U Somboru gradu danas je poslednji dan četvrtog internacionalnog Terminal Music and Arts Festivala, i posetioci mogu da uživaju u dobroj muzici, filmovima, umetničkim radionicama i performansima. Ovaj festival je nastao inicijativom petoro ljudi, a za RIC je pričao jedan od osnivača i organizatora Dejan Josić. On kaže da se ideja o nastanku Terminala rodila u  Cafeu Des Arts u Somboru.

– To je bio oktobar ili novembar 2015. godine, okupilo se nas nekoliko, petoro ili šestoro, kada je moj prijatelj i kolega Srđan Maričić rekao ’drugari ja imam jednu ideju, hoću da imamo u Somboru naš festival, dosta mi je više da idem po tuđim festivalima, pa sva putovanja, ’ajde da se skupimo jer smatram da mi ovde možemo da napravimo našu priču’. Znate mi smo svi prijatelji, to više nije drugarstvo, to je prijateljstvo iz raznoraznih nekih situacija, čak smo nas dvojica živeli zajedno u Americi neko vreme. U toj ekipi ljudi nalazio se jedan hirurg, pa ja (Dejan) iz korporacije, Srđan je preduzetnik, bilo je par ljudi iz produkcije, i mi gledamo u Srđana i kao ’ok uz tebe smo ako ti imaš ideju, ako ti smatraš da ti mi možemo pomoći na tome, ajde da pokušamo nešto da napravimo’. Nepunih tri meseca nakon toga mi smo krenuli u realizaciju prvog Terminala koji je bio tada u avgustu 2016. godine, potpomognut tada ambasadom SAD-a koja je zaista značajno tada pomogla jer i pre toga smo dovodili neke njihove izvođače, to je sve bio naš hobi i dan danas je sve ovo naš hobi samo što je to malo sad naraslo tako da te to okupira i više nije u suštini hobi jer prilično uzima i vremena. Stvari su se krenule dešavati jedna po jedna, rekli smo sebi ’super postoji mogućnost da ovo stvarno napravimo, imamo šest meseci i pitali smo se da li možemo u šest meseci da napravimo festival’. Pet meseci je trajalo logističko planiranje šta, gde i kako da uradimo, pronalaženje izvođača. Imali smo jedan pik na Roj Ejersa kojeg smo uspeli da dobijemo, tada su već pregovori odmakli, gledali smo njegovo zdravstveno stanje, čovek je imao 72 godine, nije nam uopšte bilo svejedno. Između ostalog po Beogradu smo vijali direktore inostranih kulturnih centara pošto oni imaju svoje programe na koje konkurišeš i onda dovedeš nekog njihovog umetnika. Dobili smo odobrenja od austrijskog kulturnog foruma koji nam i dan danas pomaže, zatim od italijanskog kulturnog centra, a najznačajniju podršku dobijamo od američke ambasade, koja nam je obezbedila i pojedine učesnike poput  Roja Ejersa.

Foto: Privatna arhiva

Kada već spominjete partnere festivala, da li i u kojoj meri vaši partneri mogu da učestvuju u kreiranju programa festivala, u dovođenju umetnika, biranja izvođača, ili program sastavljate isključivo vi iz organizacije prema svojim afinitetima?

– Program apsolutno sastavljamo prema svojim afinitetima. Mi kažemo otprilike šta bismo, nekima više i ne govorimo zato što imaju poverenja u nas, ali nikada se nisu uopšte mešali, niti jedna ambasada, ni inostrani centar se nije nikada mešao u to. Njihovi su zahtevi jedino eventualno da bude njihov izvođač iz njihove države i da ih negde stavite na poster, plakat itd. Vremenom, kasnije, od druge godine i grad se uključio da nam pomaže, i dan danas pomaže, izuzetno smo zahvalni zbog toga i značajno je za grad Sombor. Mi smo mali festival po posećenosti i sve se bazira na entuzijazmu, koliko nama znači podrška i pozitivan feedback od partnera, mislim da nam isto toliko znači da mi budemo profesionalni i da im pokažemo poštovanje bilo koja strana ambasada da nam pomogne. Većinski nam one pomažu ako pogledamo izvođače, i onda se mi tu trudimo da sami istražujemo muziku iz tih država jer za nas je to ogromno učenje. Mi dobijemo domaći i onda taj domaći kasnije ide dok se ne uklopi u naše želje, a tu i jeste kvaka, jer kada pogledaš gomila festivala ima profesionalnu organizacionu strukturu gde svako ima svoj zadatak gde imate tim ljudi koji se bavi isključivo sa booking-om, sa traženjem muzičara, a u našem slučaju to smo mi.

Foto: Promo

Svedoci smo da festivali širom sveta, Evrope i generalno, okupljaju različite grupe ljudi. Kakav je slučaj sa Terminalom, koje su osnovne vrednosti i ciljevi festivala?

– Pozadina svakog od nas je drugačija i super je što smo mi svi profesionalci u svojim oblastima. Kada se sakupila ta ekipa ljudi, mi smo ti koji tu ekipu naziva sindikatom. U startu smo definisali koje su vrednosti te ekipe, nama je to timski rad, kreativnost, jer smo rekli kreativnost inspiriše kreativnost, tu su se uključili umetnici, ljudi iz produkcije, gomila različitih profesija, pa zatim poštovanje učenja iz različitosti. Različitost je širok pojam, mi smo po karakterima svi drugačiji. Ako pričamo o ugroženim grupama, nama je ideja da iz godine u godinu pokušamo da budemo što glasniji do tih mera da dobijemo od naših prijatelja reči da je Terminal nešto što je lepo, što je čil. Ove godine smo želeli da se uključimo u projekat vezan za azilante, igrom slučaja ideja nije prošla što ne znači da tu grupu ljudi nećemo u budućnosti uključiti u priču. Terminal treba da poveže sve različite ljude, shvatanja, u pitanju je samo dobra energija, učenje jedni od drugih. Što se tiče različitosti, može se reći da se bavimo i da se fokusiramo na to nekada svesno nekada nesvesno. Dovođenjem muzičara iz različitih krajeva koji su različite boje kože i društvenog statusa i odakle potiču to je isto neko predstavljanje različitosti. Imali smo na festivalu Akua Naru koja je žena borac za ljudska prava za ženska prava, kada smo u Beogradu radili Terminal check-in promo događaj sa njom smo odradili jednu izuzetno posećenu radionicu koja se bavila nasiljem u porodici, ali Akua je pre toga isto bila u Somboru i ona je bila ta koja je pričala o različitosti, o rasnoj različitosti jer je to danas bolna i bitna tema. Ove godine imamo afričko-nemačku umetnicu Nneku koja isto tako dolazi glasno u svojoj borbi i mi hoćemo takve ljude koji imaju glasnu poruku, zbog osvešćivanja mase, na kraju krajeva i nas samih.

Foto: Privatna arhiva/Srđan Maričić

Da li mislite da su građani Sombora prepoznali važnost ovog festivala, kao njegovog kulturnog blaga ?

– Naravno da mislim da jesu, ne treba biti lažno skroman. Terminal je prevazišao svaki okvir lokalnog festivala, to je festival koji je odmah okupio publiku sa strane. Prošle godine smo predstavili 12 izvođača koji dolaze iz svih krajeva sveta. Apsolutno da bi Somborci trebalo da prepoznaju to, jedino što je problem generalno, a to je trend zadnjih 20-30 godina, da mladi ljudi napuštaju zemlju. Problem je i što u ovako malom gradu je teško imati kritičnu masu, zato je nama važno da nam dolaze ljudi sa strane jer u suprotnom festival ne bi imao smisla. Svakako da je Terminal proslavio Sombor i da se danas na mnogim muzičkim mapama i listama naš grad može videti između Pariza, Amsterdama, Londona i drugih. Pored našeg čuvenog košarkaša iz Sombora Nikole Jokića, nadamo se da je i naš festival dobar ambasador grada.

Da li postoje neke zamisli kako još festival možete unaprediti, u kom pravcu da ga razvijate i na koje načine ?

– Naša ideja je, a ta misija i vizija stoji zapisana na papiru, da u prvih pet godina ne menjamo lokaciju,  a u budućnosti ,oglo bi da bude neko novo mesto, u prirodi. Logistički je to prevelik izazov u ovom momentu, trenutna lokacija je jako interesantna, baš kako sad izgleda i nama se sviđa taj zadnji deo pozorišta, on ima taj neki industrial karakter. Što se tiče unapređenja festivala, Terminal treba da se uklopi u sve ono što budućnost i tehnologija donose. Želimo da stvaramo jednu globalnu mrežu, jako je zanimljiva činjenica da svi izvođači koji su nastupali na Terminalu isključivo žele u Srbiji da rade sa nama, mi ostajemo u kontaktu sa njima, a isto tako želimo da jednog dana izvezemo festival. Ambicija i ideja nam je da baza bude u Somboru da se on održava i dalje tu, ali da se širimo da probamo da izvozimo taj entuzijazam da kao što smo radili check-in u Beogradu da probamo da tako nešto napravimo u Tel Avivu, on je trenutno jedan od gradova u kom pokušavamo da uradimo terminal check-in.

Foto: Promo/Kabare nastup

Da li osluškujete želju publike , ono što oni žele da čuju na festivalu ?

– Naravno da osluškujemo. Trudimo se da sada stvorimo jednu novu vrstu festival  koji će da propagira svetsku muziku, izvođače koji nastupaju u koncertnim prostorima kao što je Royal Albert Hall, čuveni amsterdamski Paradiso. Definitivno imamo želju da oslušnemo šta je ono što publika želi, ali isto tako  hoćemo za tu publiku za koju znamo da je edukovana, da voli da otkriva nove stvari, da im prikažemo nešto novo.  Došli smo u fazu da ljudi jednostavno počinju da dolaze na Terminal zbog Terminala, za neka imena možda i ne znaju, ali znaju sigurno da će da vide i da će čuti nešto novo.  

Koje su vaše lične želje što se izvođača na festivalu tiče, koga biste najviše voleli da vidite u budućnosti na glavnom stejdžu?

– Markus Milera i Nikolu Kruza,  bilo bi dobro da nastupe i  Arturo Sandoval, De La Sol.

Foto/Cover: Privatna arhiva/Dejan Josić

1 komentar

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *