16. 02. 2020.

Darko Obradović: “Ideju EU integracija neodgovorne vlasti su za 13 godina kompromitovale bez premca”

Pre neki dan bilo je tačno šest godina od kako je Srbija započela pristupne pregovore o članstvu u Evropskoj uniji. Otvoreno je 18 poglavlja od 35, što i nije tako loše. Po ovom pitanju otvaranja poglavlja čovek treba da bude pošten, a ne dežurno zakeralo. Od demokratskih promena do započinjanja pregovora  prošlo je trinaest punih godina, nečija čitava mladost. Ideju EU integracija nedogovorne vlasti su za tih 13 godina kompromitovale bez premca. Narod je konstantno bio plašen i poplašen Evropskom unijom. Pa setimo se čuvene Del Ponteove, svaki njen dolazak u Srbiju praćen je pompeznim naslovima kao da se najvaljuje Armagedon. A po sredi imali smo nedoraslu elitu koja nije mogla da se uhvati u koštac sa reformama, bolnim rezovima.

Sa druge strane, tango sa nacionalistima i haškim optuženicima značajno je ukočio početak pregovora o članstvu. Ma šta ko mislio o ovim temama, treba da zna da su obaveze prema Tribunalu u Hagu bile međunarodno preuzete obaveze, koje nije trebalo ni preuzimati ukoliko se želelo da na uštrb toga budućnost  čitavih generacija zarobi u limbu koji se zove EU integracije. Ni u to vreme nije postojala odgovornost tadašnjih elita, da saopšte narodu da su se obavezali i da je to u cilju boljeg standarda života i pristupa porodici najuspešnijih država Sveta. Kako bilo, posle decenije kompromitacije i izvrdavanja evropskog puta Srbije napokon smo stasali da otvorimo pristupne pregovore o članstvu.

Otvaranje poglavlja je pratio i značajan porast stranih direktnih investicija, za sve one dežurne trbuhozborce, eto im jedan benefit pregovora o članstvu. Takođe, proces EU integracija je omogućio Srbiji više od milijarde bespovratne pomoći. Od te pomoći su izgrađene mnoge institucije, kao što su Poverenik za informacije od javnog žnačaja i Zaštitnik građana. Pored toga podignuti su institucionalni kapaciteti drugih organa i organizacija Republike Srbije. Razvojni krediti iznose preko četiri milijarde evra. E, to je ono sve oko nas, što olako zanemarujemo i neprimećujemo, a svakako nam je podiglo kvalitet života. Dostupnost finansija za razvoj preduzetništva i građanskog društva svakako je uvećan. Programi kao što su Horizon, Tempus, Erazmus i slično omogućavaju srpskoj nauci da ide u korak sa najboljima.

Foto: Pixabay.com

Od procesa EU integracija i samog članstva u EU, država kao što je Srbija može imati samo koristi, a njeni građani prosperitet. Obratimo na ovom mestu pažnju šta znači članstvo u EU, to znači određeni transver sredstava po određenim linijama u cilju unapređenja, svake godine. Primera radi, Hrvatska svake godine  ima dve milijarde bespovratne pomoći,. Nije cilj evropskih integracija mogućnost rada po centralnoj Evropi sa ličnom kartom, već je cilj stvaranje i održavanje povoljnog poslovnog okruženja za ostanak i razvoj u svojoj Srbiji. Srbiji koja je član politički najsavršenije nadnacionalne prosperitetne organizacije. Zli jezici bi sada ovu moju tezu dočekali na nož, servirali bi priče o gubitku suvereniteta i nacionalnog identiteta, kulture i relgije. Uvek ću im ponosno odgovoriti, Poljaci su i dalje Poljaci sa svim svojim običajima i posebnostima, ili Grci koji ni za jedan milimetar nisu manji pravoslavci zbog toga što su član EU. Identitetska i nacionalna pitanja su upravo taj domen, u kome plivaju oni koji pronose duh prošlosti i podela. Oni koji se igrajući  sa emocijama naroda, pronose laži i mitove, a sve u cilju antagonizacije srpskog društva prema političkom Zapadu. Ta kampanja i nije tako beznačajna. Kada se ukrste vektori javašluka i propuštenih godina sa nacionalizmima i hibridnim dejstvima, ni ne treba da nas čudi što se jednom pojavilo istraživanje po kome 90 odsto omladine je protiv članstva u EU. Anti-kampanja po pitanju integracija i ako nije deo zvanične državne politike, nekako u doba digitalnih tehnologija vrlo uspešno i silovito uz pomoć laži i mitova kompromituje evropsku ideju.

Foto: Ilustracija

Dominatna teza o skoroj propasti EU je samo šlag na tortu pronosilaca anti-EU kampanje. Na to se svakako nadovezuje divljenje negiranja ljudskih prava drugim ljudima, uskogrudost nacionalnih stereotipa i mržnji.

Za kraj EU ne stoji nimalo loše, trenutne reforme unutar EU su prirodan proces imanentan svakom „živom organizmu“. Istini za volju, te reforme u ovom trenutku se ne dotiču, bar ne još uvek, metodologije za otvaranje poglavlja i ne odražavaju se na benefite od otvaranja poglavlja. Svako otvoreno poglavlje sa sobom nosi određenu finansijsku podršku kao vid pomoći ka ostvarivanju zadatih standarda. Na poglavlja treba gledati kao na uspešno položen ispit, a ne kao na ucenu i uslov.

Nov pristup proširenju pitanje je da li će i biti usvojen, ili će tu ideju prestići centralni izbori u Francuskoj. Tako da ostaje nam samo da vredno radimo, jer imamo za šta da se borimo i koristimo podršku koju na tom putu imamo.

Autor teksta je generalni sekretar Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost u Beogradu

Tekstovi objavljeni u rubrici “Lični stav” predstavljaju stavove autora tekstova i ne mogu se smatrati stavom RIC-a.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *