16. 02. 2020.

Darko Obradović: “Hibridne operacije satanizuju demokratske vrednosti i obesmišljavaju članstvo u EU i NATO”

Ovih dana u javnosti se plasiraju teze o nekakvim tajnim hibridnim i kontrahibridnim centrima NATO-a. Vešto izvrnutim činjenicama ti centri, a u stvari za sada postoji samo centar u Crnoj Gori, predstavljeni su kao produžena ruka “zla”, koja nastoji da naškodi interesima “bratske” nam Rusije na Balkanu, a i šire. Ne mogu, a da se ne zapitam, šta se mota u glavi onima koji izjednačavaju srpske interese sa ruskim interesima? Kategorija članstva u Evropskoj uniji, ekonomski prosperitet građana, razvoj saobraćajne infrastrukture, povoljno okružnje za investicije, to su sve vrednosti koje nemaju alternative u savremenom svetu. Upravo te vrednosti su vrednosti evroatlantskih integracija kojima treba težiti. Čvrsto verujem da značajna većina javnosti ne želi da bude deo nekakvog društva ogrezlog u nasilje, korupciju i bedu. Čak su  skoro Belorusi na ulicama Minska, skandirali parolu “Belorusi nisu Rusi”.

Međutim, upravo hibridne operacije koje se izvode u cilju sprečavanja evroatlantskih integracija država Zapadnog Balkana, nastoje da “zatruju” stanovništvo i na taj način izvrše pritisak na političko rukovodstvo da promeni spoljno-politički kurs države. Na Zapadnom Balkanu poigravanje sa emocijama i činjenicama je svakodnevnica. E upravo to plasiranje lažnih činjenica tojest vesti, nastoji da proizvede snažne emotivne reakcije, da održi ideološko slepilo 90-tih godina prošlog veka, kao i da održi manično psihološko stanje ugroženosti. Nosioci hibridnih operacija, vrlo vešto izbegavaju teren realnosti i osnovnih potreba savremenog građanina, ali zato vrlo podmuklo plasiraju teze zasnovane na kategorijama “dobra i zla”, “bratstva”, zloupotrebljavaju političku nepismenost stanovništva, kao i vrlo nizak nivo kritičkog mišljenja.

Hibridne operacije deluju u nekoliko pravaca i slojeva. Ali ono što karakteriše pravac kao dominatnan jeste  satanizacija vrednosti  i članstva u EU, obesmišljavanje članstva u NATO. Kada se stupi na teren NATO, situacija postaje vrlo bezbednosno složena i ne preza se ni od čega. Tako smo imali situaciju državnog udara 2016 .godine u Crnoj Gori na dan izbora, a u cilju sprečavanja pristupanja NATO-u. To nam ukazuje na dimenziju da propagandne akcije i operacije u sklopu hibridnog rata, vrlo lako mogu poprimiti i oružane i neoružane oblike ugrožavanja suverenih država. Od kako je Srbija istakla svoj jasan evroatlantski put u strateškim dokumentima nakon 2000. godine, nisu prošle ni četiri godine, i već su evroatlantske integracije zamenjene za evropske integracije. Šta se sve dešavalo, od 2000-2004, suvišno je elaborirati.

Ono što bi sve pristojne ljude, koji teže evroatlantskoj porodici, trebalo najviše da brine, to je da nosici hibridnih oblika ugrožavanja nastoje da eksploatišu svaku priliku koja im se ukaže. Oni ne prezaju da izazivaju destabilzaciju, ne libeći se što to može ceo region odneti u spiralu najbanalnijih nacionalnih pobuda, ekonomske propasti, nasilja, i u društveni diskurs 19. veka.

Kreatori, nosioci i trabanti hibridnih oblika ugrožavanja, za bezbednosni sistem predstavljaju vrlo složen, multidimenzionalan bezbednosni izazov, koji nalaže koordinisani, multisektorski i kolektivni odgovor. Upravo poučeni rđavim iskustvima članice NATO-a prepozanju potrebu angažovanja jednog specijalnog kontrahibridnog tima na Balkanu, čije prisustvo treba pozdraviti i pomoć zatražiti u cilju potpune političke integracije regiona u porodicu razvijenih demokratskih država.

Autor teksta je generalni sekretar Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost u Beogradu

Tekstovi objavljeni u rubrici “Lični stav” predstavljaju stavove autora tekstova i ne mogu se smatrati stavom RIC-a.

Foto: Privatna arhiva/Darko Obradović

 

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *