07. 07. 2020.

Božićni i novogodišnji praznici: Različite kulture, različiti običaji, želje iste

Lagano se završava i ova 2019. godina, a kao znak da je pri kraju su početak božićnih i novogodišnjih praznika širom sveta. Rimokatolička crkva i njeni vernici danas po gregorijanskom kalendaru* obeležavaju Badnji dan, dok će on po julijanskom kalendaru Pravoslavne crkve biti obeležen 6. januara 2020. Dan kasnije je Božić (25.12  i 7.01.), jedan od najvećih praznika kojim se obeležava rođenje Isusa Hrista.

Ovi praznici su značajni iz razloga što se tokom tih dana ljudi nekako zbliže, bez obzira na nacij, veru, kulturu, i bilo bi dobro da ih ta bliskost povezuje tokom cele godine, ali u praksi znamo da to ne može biti tako.

U digitalnom dobu u kome živimo, potrošačkom društvu i čestim nemirima  u svetu, tokom ovih praznika porodice teže da održe tradiciju i da obeleže božićne i novogodišnje praznike. Problem postoji, jer nemaju svi uslove za to, neki to rade skromno, dok se drugi bahate, pa čak i preteruju. Nije poenta ovih praznika zatrpati bližnje poklonima, već ih darivati ljubavlju, osmehom i pozitivnom energijom.

U svetu postoje zanimljivi običaji povodom ovih praznika. Tako na primer Šveđani, u gradu Jevle, već 40 godina praktikuju podizanje ogromne koze izrađene od slame, i na taj način označavaju početak proslave praznika. Deda Mrazevi čuvaju ovu kozu od “vandala” koji pokušavaju da je spale. U Nemačkoj deca za Badnji dan stavljaju cipelu ili čizmu ispred kućnih vrata, u nadi da će im Deda Mraz ako su dsobri doneti neki slatkiš ili igračku i staviti u obuću. Ako nisu dobri, umesto slatkiša pronaći će “zlatne breze”, koje su simbol za batine. U glavnom gradu Venecuele Karakasu, prektikuje se običaj obustavljanja saobraćaja od osam sati ujutru. Naime, to se čini da bi ljudi rolerima došli do crkve i uz put budili decu. Vernici u Srbiji Božić obeležavaju 7. januara i tog dana se završava božićni post, a deca se najviše raduju izvlačenju novčića iz česnice (hleb u kome se umesi novčić), te se veruje da će dobtinik imati sreće cele godine i malo više para.

Bez obzira da li ste vernik ili niste, praznici su svakako dobri dani za preispitivanja, jer imamo više vremena za sebe i nama drage ljude. Takođe, idealni su za neke nove početke i da se prošlost, ukoliko je neki problem iz nje naizgled nerešiv, ostavi na miru (odloži rešenje). Praznici su odlična prilika da se malo opustimo i budemo srećni, a za to nije potrebno puno, samo dragi ljudi i pozitivne misli.

Razlike među ljudima postoje, nekada su veće, nekada manje, ali bez obzira kom narodu i kuturi prpadamo i kojim jezikom govorimo, želje su nam nekako slične.  Dve čuvene su: da budemo zdravi i još bolji ljudi. Neka to bude tako i u 2020.

Srećni vam praznici, gde god da ste…

* Po greogrijanskom kalendaru Božić slave i  protestantske i Anglikanska crkva, kao i neke pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena.

Foto/Cover: Pixabay.com

 

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *