25. 04. 2019.

Ana Mirković: Digitalno nasilje može da ostavi nesagledive posledice na pojedinca

Realni život se preneo i na polje interneta, te tako ako mislite da je nasilje na internetu bezazleno, grdno se varate, posledice mogu biti čak i pogubne po život. Odakle vreba opasnost i kako sprečiti da budete žrtva digitalnog nasilja, za naš portal govori Ana Mirković, psiholog i suosnivač Instituta za digitalne komunikacije u Beogradu. Naša sagovornica kaže da se nasilje na internetu uvek lako prepozna, i da je ono još vidljivije od “tradicionalnog” nasilja jer su uvrede vidljive velikom broju ljudi, ružne reči, neprimerene slike i video zapisi kruže internetom i ostaju tu zauvek.

-Čak i kada se neki nasilnik predomisli i obriše sadržaj koji ima za cilj da uvredi, povredi, ponizi, omalovaži i nanese bol žrtvi nasilja, šansa da je neko tu uvredu sačuvao i da će ona u nekom trenutku postati ponovo aktuelna je jako velika. Lako se uoči nasilna osoba jer svako ostavlja pisani trag o svojoj nameri da povredi drugu osobu i, čak i kada se neko krije iza lažnog profila, treba da zna da se do svakog zlostavljača može doći, a on kazniti za agresivno ponašanje.

Foto: Pixabay.com

Koje su najčešće greške koje pravimo na internetu, a tiču se bezbednosti?

Nepromišljeno ostavljamo informacije o sebi koje mogu biti zloupotrebljene – delimo lične podatke, ostavljamo trag o kretanju, informacije da ćemo neko vreme biti odsutni iz kuće. Takođe, vrlo često zaboravimo da su društvene mreže zapravo društveni medij, pa podelimo vrlo neprimerene sadržaje (poruke, slike, video materijale). Ljudi vole da podele dalje neprimerene sadržaje, pa je broj ljudi do kojih ta poruka dođe mnogo veći, a proporcionalno raste i tuga i patnja osobe koja je izložena podsmehu i ružnim rečima (koje najčešće prate ovaj fenomen).

Dugo govorimo o bezbednosti na internetu, a pravimo iste greške, zašto je to tako?

Još uvek nema dovoljno svesti o nesagledivim posledicama koje digitalno nasilje ostavlja na pojedinca. Kao posledica tog neznanja, javlja se negacija problema, mišljenje da se ta vrsta problema dešava uvek nekom drugom i da nema šanse da i sami upadnemo u vrtlog digitalnog nasilja.

Foto: Pixabay.com/Alexas_Fotos

Da li je nasilje na internetu povećano?

Sada se o nasilju na internetu više govori, kako su žrtve nasilja najčešće deca i mladi – sve je veći broj institucija i organizacija koje se bave ovom temom, čineći je vidljivijom i značajnijom. Svi imaju isti cilj – da se edukacijom i podizanjem svesti o rizicima i neprimerenom ponašanju na internetu, prevenira problem. Ipak, kako se povećava broj korisnika interneta, a naročito broj korisnika društvenih mreža – povećava se i količina sadržaja koje korisnici kreiraju, pa i onog tipa sadržaja koji ima za cilj da povredi jednu ili više osoba.  

Koji su najbolji načini zaštite?

Najbolje ćemo se zaštititi ako tri puta razmislimo pre nego što neki neprimeren sadržaj o sebi ili drugima postavimo na internet. Sve ono što ne biste podelili sa nepoznatom osobom na ulici ili pokazali kamerama neke medijske kuće – nemojte postavljati ni na društvene mreže.

Društvene mreže su postale deo svakodnevnog života. Šta nikako ne smemo da radimo na njima?

Na društvenim mrežama ne radimo ono što ne radimo ni u životu – ne vređamo druge, ne vičemo na ljude, ne smaramo ih i ne spamujemo nepotrebnim informacijama. Vodimo računa da postavljamo sadržaje koji su informativni, relevantni, edukativni, zanimljivi ili duhoviti.

Foto: Pixabay.com

Na kursevima koje organizujete na Institutu za digitalne komunikacije šta polaznici mogu da čuju, a važno je za razvoj digitalne komunikacije u svakom smislu?

Naši studenti imaju prilike da slušaju međunarodno priznate i sertifikovane kurseve koji obrađuju različite teme iz digitalnog marketinga. Digitalni mediji su promenili način na koji percipiramo druge ljude, posao, društvene pojave, pa i marketing. Naši programi su koncipirani tako da pomognu svakom polazniku da razumeju trendove u digitalnom marketingu, upoznaju se sa metodologijom koja garantuje uspeh kampanje, nauče sve o strateškom pristupu i pametnom korišćenju svih kanala digitalne komunikacije.

U sećanje na Borisa Trivana, dodeljujete istoimenu stipendiju, recite nam nešto više o tome?

Boris je jedan od osnivača Instituta, godinama najomiljeniji predavač i neko čija je energija utkana u svaku poru onoga što mi živimo i radimo. U sećanje na njega, jednom godišnje ćemo dodeljivati stipendiju koja nosi njegovo ime. Stipendija je namenjena mladim ljudima koji su pri kraju studija ili su tek završili fakultet i koji žele da se specijalizuju za digitalni marketing. Nama je ova stipendija više od stipendije. Mi želimo da nastavimo ono što je Boris započeo i želimo da njegova ideja bude zauvek živa i da on, na ovaj način, zauvek bude prisutan na Institutu.

Foto: Privatna arhiva

Šta će u godinama koje dolaze biti važno da čovek kao biće ne postane „rob“ interneta?

Da koristi internet kao resurs koji ga može oplemeniti jer je izvor najrazličitijih znanja, konekcija bilo koga sa bilo kim, resurs koji vam omogućava da toliko dobrog uradite za sebe i druge. Umerenim i smislenim korišćenjem ovog resursa, možemo permanentno unapređivati sebe i društvo. A rob postanemo onda kada sam odlučimo da to želimo.  Znam ljude koji robuju poslu, svom autu, tehnologijama, supstancama, mobilnom telefonu, internetu… Robovanje internetu se sve češće pominje u kontekstu zavisnosti, a svaka zavisnost nije nimalo prijatna. Dobra vest je da se svaki oblik zavisnosti leči, važno je prepoznati je i na vreme potražiti pomoć.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *