14. 10. 2019.

Ajnštajn je upozorio: “Ako izumru pčele, živećemo još četiri godine”

Čuveni naučnik Albert Ajnštajn rekao je:  „Ako pčele izumru, čovečanstvu ostaju još četiri godine života“. Poslednjih godina zabeleženo je masovno izumiranje pčela, pa ako je verovati Ajnštajnu, imamo sve manje vremena da zaštitimo ove prekopotrebne insekte.

Početkom ovog meseca u  Palati Srbije u Beogradu, održan je prvi okrugli sto, kojim je zvanično otpočela kampanja „Mesec zaštite pčela“, pod sloganom „Čuvanjem pčela čuvamo sebe“, koju su pokrenuli NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) i SPOS (Savez pčelarskih organizacija Srbije). Skup je okupio pčelare, poljoprivrednike, stručnjake iz oblasti zaštite bilja i zaštite životne sredine, predstavnike resornih institucija i medija.

Foto: Pixabay.com           

Pčele su jedan od stubova ishrane, što bi moglo biti pogubno ukoliko bi došlo do njihovog izumiranja. Jaki pesticidi i zagađenje narušili su prirodni ritam pčele od kojih zavisi život kakav poznajemo.  Pčele oprašuju više od 80 odsto biljaka koje svakodnevno koristi 90 odsto planete, a od njih zavisi naš svaki treći zalogaj. Ukoliko bi nestale sa zemlje, ljudima bi ostale samo žitarice – kukuruz, pirinač, pšenica. Nestala bi stočna hrana, a sa njom domaće životinje koje je jedu. To bi dovelo do nestašice mesa, jaja, mleka, kafe. Nestala bi polovina voća i povrća. Ljudi često zaboravljaju da je u prirodi sve deo lanca, a da smo i mi deo tog istog lanca, pa tako izumiranjem jedne vrste u lancu ishrane, izumire svaka sledeća.

Pčele su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Međutim, njihova populacija je zadnjih godina u značajnom padu. Proizvodnja meda u Srbiji pala je sa 12.000 tona u 2015. na 7000 tona u 2017. godini, a dešava se da fond pčela padne za petinu godišnje.

Foto: Pixabay.com

Okupljeni na okruglom stolu izneli su najznačajnije faktore koji ugrožavaju život pčela. To su trovanje, do kojeg najčešće dolazi usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi, od kojih su mnogi nedozvoljeni i nabavljeni na crnom tržištu. Takođe, pčelarstvo je opterećeno i značajnom birokratijom, kao i problemom manjka kapaciteta u inspekcijama.

Nakon održanog okruglog stola u Novom Sadu 14. marta, sledeći će biti održan u  Čačku 26. marta. Ova kampanja deo je četvrogodišnjeg projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED  u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *